Razmotrili smo vaš zahtev od 14. januara 2022. godine, za davanje mišljenja po pitanju da li postoji prekršajna odgovornost obveznika poreza na imovinu - fizičkog lica koji u postupku pred javnim beležnikom nije dao potpuno izjašnjenje o činjenicama pobrojanim u članu 33b stav 3. Zakona o porezima na imovinu, a nije naknadno podneo poresku prijavu ili na zahtev poreskog organa nije dostavio podatke bitne za oporezivanje.
S tim u vezi, obaveštavamo vas o sledećem:
Prema odredbi člana 33b stav 1. Zakona o porezima na imovinu („Službeni glasnik RS”, br. 26/01, 45/02 - SUS, 80/02, 80/02 - dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12 - US, 47/13, 68/14 - dr. zakon, 95/18, 99/18 – US, 86/19, 144/20 i 118/21 - u daljem tekstu: Zakon), poreska prijava za utvrđivanje poreza na imovinu ne podnosi se kad obvezniku koji ne vodi poslovne knjige, po osnovu isprave koju je sastavio, overio ili potvrdio javni beležnik (u daljem tekstu: izvršenje radnje), odnosno pravosnažne odluke koju je javni beležnik doneo u vršenju zakonom poverenih javnih ovlašćenja, poreska obaveza nastaje ili prestaje danom izvršenja radnje, odnosno danom pravosnažnosti odluke, odnosno danom smrti ostavioca.
Javni beležnik dužan je da ispravu iz stava 1. tog člana u roku od 24 sata od trenutka izvršenja radnje, odnosno pravosnažnu odluku koju je doneo u okviru zakonom poverenih javnih ovlašćenja u roku od 24 sata od dana pravosnažnosti, po službenoj dužnosti, učini dostupnom, odnosno dostavi kroz elektronski šalter putem kojeg se dostavljaju isprave i razmenjuju podaci u postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar vodova (u daljem tekstu: e-šalter) republičkom organu nadležnom za poslove katastra nepokretnosti i katastra vodova (u daljem tekstu: organ nadležan za poslove katastra), odnosno preko e-šaltera i SMO nadležnom poreskom organu (član 33b stav 2. Zakona).
Odredbom člana 33b stav 3. Zakona propisano je da je javni beležnik dužan da uz ispravu, odnosno odluku iz stava 1. ovog člana, na način i u rokovima iz stava 2. ovog člana, dostavi i podatke iz izjašnjenja obveznika koji ne vodi poslovne knjige o:
1. pravu na poresko oslobođenje po osnovu čl. 12. do 12b ovog zakona, odnosno na poreski kredit po osnovu člana 13. ovog zakona;
2. tome da li je zemljište na kojem obveznik stiče pravo iz člana 2. stav 1. ovog zakona granično sa zemljištem na kome je obveznik imalac prava, tako da je njihova ukupna površina preko 10 ari, odnosno da li je prestankom prava na delu zemljišta tom obvezniku površina preostalog dela zemljišta tog obveznika do 10 ari;
3. korisnoj površini nepokretnosti koja je predmet oporezivanja;
4. godini u kojoj je izvršena izgradnja, odnosno poslednja rekonstrukcija objekta.
Odredbom člana 33b stav 4. Zakona propisano je da je javni beležnik dužan da uz ispravu, odnosno odluku iz stava 1. ovog člana, na način i u rokovima iz stava 2. ovog člana, dostavi i:
1. dokaze od značaja za utvrđivanje poreske obaveze, odnosno za ostvarivanje prava na poresko oslobođenje ili poreski kredit, koje mu je dostavio obveznik koji ne vodi poslovne knjige do izvršenja radnje, odnosno do pravosnažnosti odluke;
2. podatke o ispravi koju je sastavio, overio ili potvrdio javni beležnik, odnosno o pravosnažnoj odluci koju je javni beležnik doneo u vršenju zakonom poverenih javnih ovlašćenja i o nepokretnosti koja je predmet oporezivanja (o vrsti, mestu, načinu korišćenja neizgrađenog građevinskog zemljišta i dr.).
Danom isteka roka iz stava 2. ovog člana smatraće se da je nadležni poreski organ saznao za nastanak, odnosno prestanak poreske obaveze koji se vrši po osnovu isprave ili odluke iz stava 1. ovog člana i da je primio podatke iz stava 3. i stava 4. tačka 2) ovog člana, kao i dokaze iz stava 4. tačka 1) ovog člana (član 33b stav 5. Zakona).
Kad obveznik koji ne vodi poslovne knjige javnom beležniku nije dostavio izjašnjenje po svim tačkama iz stava 3. ovog člana, ili kad nije dostavio sve dokaze od značaja za utvrđivanje poreske obaveze, odnosno za ostvarivanje prava na poresko oslobođenje, odnosno na poreski kredit, koje nadležni poreski organ ne može pribaviti razmenom podataka između državnih organa preko SMO, obveznik je dužan da te podatke, odnosno dokaze dostavi nadležnom poreskom organu u roku od 30 dana od isteka roka iz stava 2. ovog člana, ili na zahtev tog organa u ostavljenom roku u poreskom postupku (član 33b stav 6. Zakona).
Ako obveznik koji ne vodi poslovne knjige u propisanom, odnosno ostavljenom roku ne dostavi podatke, odnosno dokaze iz stava 6. ovog člana, smatraće se da njima ne raspolaže, pa se poreska obaveza utvrđuje na osnovu podataka i dokaza kojima raspolaže nadležni poreski organ (član 33b stav 7. Zakona).
Izuzetno od st. 1. do 8. ovog člana, lice kome po osnovu nasleđa nepokretnosti, za koju ne postoje podaci u katastru nepokretnosti i katastru vodova, nastane obaveza po osnovu poreza na imovinu kao obvezniku koji ne vodi poslovne knjige, dužno je da podnese poresku prijavu za utvrđivanje poreza na imovinu, ili danom pravosnažnosti odluke po osnovu koje je nasleđe ostvareno, preko javnog beležnika koji je doneo tu odluku u vršenju zakonom poverenih javnih ovlašćenja, ili nadležnom poreskom organu u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti odluke (član 33b stav 9. Zakona).
Javni beležnik dužan je da primljenu poresku prijavu iz stava 9. ovog člana, popunjenu i potpisanu od strane obveznika, sa pravosnažnom odlukom koju je doneo u vršenju zakonom poverenih javnih ovlašćenja i dokazima od značaja za utvrđivanje poreske obaveze koje mu je obveznik predao do dana pravosnažnosti te odluke, u roku od 24 sata od dana pravosnažnosti, po službenoj dužnosti, dostavi u skladu sa stavom 2. ovog člana (član 33b stav 10. Zakona).
Danom predaje poreske prijave javnom beležniku u skladu sa stavom 9. ovog člana, smatraće se da je obveznik koji ne vodi poslovne knjige poresku prijavu predao neposredno nadležnom poreskom organu (član 33b stav 11. Zakona).
Prema odredbi člana 33v stav 1. Zakona, obveznik poreza na imovinu dužan je da podnese poresku prijavu nadležnom poreskom organu, osim u slučaju iz člana 33b st. 1. do 8. Zakona, u roku od 30 dana, za:
1. nepokretnost za koju nastane poreska obaveza, računajući od dana nastanka poreske obaveze;
2. nepokretnost za koju prestane poreska obaveza, računajući od dana prestanka poreske obaveze;
3. nepokretnost koju preduzetnik koji vodi poslovne knjige počne da evidentira u poslovnim knjigama, računajući od dana evidentiranja;
4. nepokretnost koju preduzetnik koji vodi poslovne knjige prestane da evidentira u poslovnim knjigama, računajući od dana prestanka evidentiranja;
5. nepokretnost u poslovnim knjigama fizičkog lica koje je izgubilo svojstvo preduzetnika koji vodi poslovne knjige (odjavom, po sili zakona i dr.), računajući od dana prestanka tog svojstva;
6. nepokretnost za koju je obvezniku prestalo pravo na poresko oslobođenje u skladu sa članom 12. st. 4. i 5. ovog zakona, računajući od 184. dana od dana njenog ustupanja drugom licu radi ostvarivanja prihoda;
7. nepokretnost iz člana 12. stav 2. ovog zakona za koju je obvezniku prestalo pravo na poresko oslobođenje u skladu sa članom 12. stav 3. ovog zakona, računajući od dana nastanka poreske obaveze na nepokretnosti za koju je poreska obaveza nastala u poreskoj godini;
8. objekat kome je izmenjena korisna površina, računajući od dana izmene korisne površine.
Odredbom člana 2a stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS”, br. 80/02, 84/02 - ispravka, 23/03 - ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 - dr. zakon, 62/06 - dr. zakon, 61/07, 20/09, 72/09 - dr. zakon, 53/10, 101/11, 2/12 - ispravka, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14, 105/14, 91/15 - autentično tumačenje, 112/15, 15/16, 108/16, 30/18, 95/18, 86/19, 144/20 i 96/21- u daljem tekstu: ZPPPA) propisano je da se taj zakon primenjuje se i na izvorne javne prihode jedinica lokalne samouprave koje te jedinice utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu u javnopravnom odnosu, kao i na sporedna poreska davanja po tim osnovama, uključujući i izvorne javne prihode koje jedinice lokalne samouprave utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu u postupcima u kojima donose poreske akte, poreske upravne akte, kao i druge akte u upravnom postupku.
Odredbe ovog zakona kojima su uređena ovlašćenja Poreske uprave, prava i obaveze poreskih obveznika, ovlašćenja poreskih inspektora i poreskih izvršitelja Poreske uprave, shodno se primenjuju i na ovlašćenja jedinice lokalne samouprave, odnosno na prava i obaveze obveznika izvornih javnih prihoda iz člana 2a stav 1. ovog zakona, na ovlašćenja poreskih inspektora jedinice lokalne samouprave i poreskih izvršitelja jedinice lokalne samouprave, u postupku utvrđivanja, naplate i kontrole izvornih prihoda jedinice lokalne samouprave na koje se primenjuje ovaj zakon (član 2b stav 1. ZPPPA).
Prema odredbi člana 45. st. 1, 2. i 9. ZPPPA, poreski obveznik dužan je da, na zahtev Poreske uprave i u razumnom roku koji ona odredi, pruži sve raspoložive informacije, neophodne za utvrđivanje činjeničnog stanja od značaja za oporezivanje. Poreska uprava može da zahteva od drugih lica, privrednih subjekata, banaka, državnih organa i organizacija, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave da, u razumnom roku koji ona odredi, pruže raspoložive informacije, kao i podatke od značaja za preduzimanje aktivnosti iz delokruga nadležnosti Poreske uprave. U zahtevu za davanje informacija navodi se na koga se i na šta se one odnose, kao i upozorenje na posledice uskraćivanja davanja informacija, odnosno davanja neistinitih informacija. Dostavljanje informacija i podataka iz stava 1. ovog člana, Poreska uprava neće zahtevati ako su dostupne putem službenih evidencija i registara.
Odredbom člana 180. stav 1. tač. 6), 7) i 8) ZPPPA propisano je da će se novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara kazniti za prekršaj fizičko lice, koje nije preduzetnik ako:
- Poreskoj upravi ne podnese, ili ne podnese u zakonskom ili dodatnom roku poresku prijavu, ili ako je podnese nepotpisanu, ili u prijavu unese netačne podatke, a ne ispravi ih u propisanom roku, ili je podnese bez potrebne dokumentacije i dokaza od značaja za utvrđivanje poreza (član 25. tačka 2), član 38. st. 2. i 3, član 40. stav 1. i član 41);
- na zahtev Poreske uprave, ne dostavi ili ne dostavi na označeno mesto na uvid i proveru isprave od značaja za oporezivanje (član 44);
- se, na zahtev Poreske uprave, ne odazove na poziv radi pojašnjenja, ili ne pruži informacije neophodne za utvrđivanje činjeničnog stanja od značaja za oporezivanje (član 45. i član 47. stav 2).
Prema odredbi člana 180. stav 2. ZPPPA, poreski obveznik iz stava 1. ovog člana koji ne izvrši uplatu poreza utvrđenog u poreskoj prijavi, odnosno rešenjem Poreske uprave kazniće se novčanom kaznom u iznosu od 50% utvrđenog poreza, a ne manje od 5.000 dinara (član 25. tačka 6).
Prema tome, prekršajna odgovornost obveznika poreza na imovinu koji ne vodi poslovne knjige zbog nepodnošenja poreske prijave u propisanom roku, sa unetim tačnim podacima, u korelaciji je sa propisanom obavezom tom licu da poresku prijavu podnese (u propisanom roku, potpisanu, sa unetim tačnim podacima).
S obzirom na to da obveznik poreza na imovinu koji ne vodi poslovne knjige nema zakonsku obavezu da podnese poresku prijavu kojom prijavljuje nastanak ili prestanak obaveze za porez na imovinu po osnovu isprave koju je sastavio, overio ili potvrdio javni beležnik, odnosno pravosnažne odluke koju je javni beležnik doneo u vršenju zakonom poverenih javnih ovlašćenja, u slučaju kad ta poreska obaveza nastaje ili prestaje danom izvršenja te radnje od strane javnog beležnika ili danom pravosnažnosti odluke koju je doneo javni beležnik ili danom smrti ostavioca – obveznik poreza na imovinu koji ne vodi poslovne knjige nije prekršajno odgovoran za nepodnošenje poreske prijave u tom slučaju, jer mu ta obaveza Zakonom nije ustanovljena.
Obveznik poreza na imovinu koji ne vodi poslovne knjige prekršajno je odgovoran ako nadležnom organu jedinice lokalne samouprave ne podnese poresku prijavu, ili ako je podnese nepotpisanu, ili u prijavu unese netačne podatke, a ne ispravi ih u propisanom roku, ili je podnese bez potrebne dokumentacije i dokaza od značaja za utvrđivanje poreza, u slučajevima kad mu je obaveza podnošenja poreske prijave Zakonom ustanovljena tj:
- kad obvezniku koji ne vodi poslovne knjige, po osnovu isprave koju je sastavio, overio ili potvrdio javni beležnik, odnosno pravosnažne odluke koju je javni beležnik doneo u vršenju zakonom poverenih javnih ovlašćenja, poreska obaveza ne nastaje ili ne prestaje danom izvršenja te radnje, odnosno danom te pravosnažnosti odluke, odnosno danom smrti ostavioca (primera radi, kad je overen ugovor o prodaji nepokretnosti kao budućoj stvari, kad se prenosi pravo svojine na nepokretnosti po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju...);
- kad obvezniku koji ne vodi poslovne knjige po osnovu nasleđa nepokretnosti za koju ne postoje podaci u katastru nepokretnosti i katastru vodova, nastane obaveza po osnovu poreza na imovinu (u ovom slučaju se prijava može podneti i preko javnog beležnika koji je doneo tu odluku u vršenju zakonom poverenih javnih ovlašćenja);
- kad obvezniku koji ne vodi poslovne knjige obaveza po osnovu poreza na imovinu nastaje ili prestaje po osnovu drugog akta - a ne isprave koju je sastavio, overio ili potvrdio javni beležnik, odnosno pravosnažne odluke koju je javni beležnik doneo u vršenju zakonom poverenih javnih ovlašćenja (primera radi, po osnovu pravosnažne odluke suda, organa uprave...);
- za nepokretnost za koju je obvezniku koji ne vodi poslovne knjige prestalo pravo na poresko oslobođenje u skladu sa članom 12. st. 4. i 5. Zakona tj. zbog ustupanja te nepokretnosti drugom licu radi ostvarivanja prihoda na period koji, u toku dvanaest meseci, neprekidno ili sa prekidima, traje duže od 183 dana;
- za nepokretnost koja je oslobođena plaćanja poreza zato što je ukupna osnovica za sve nepokretnosti tog obveznika na teritoriji konkretne jedinice lokalne samouprave iznosila do 400.000 dinara a za koju je prestalo pravo na poresko oslobođenje u skladu sa članom 12. stav 3. Zakona;
- za objekat kome je izmenjena korisna površina;
- za nepokretnost koju preduzetnik koji vodi poslovne knjige počne da evidentira u poslovnim knjigama;
- za nepokretnost koju preduzetnik koji vodi poslovne knjige prestane da evidentira u poslovnim knjigama;
- za nepokretnost u poslovnim knjigama fizičkog lica koje je izgubilo svojstvo preduzetnika koji vodi poslovne knjige.
Kad obveznik koji ne vodi poslovne knjige nema obavezu podnošenja poreske prijave po osnovu poreza na imovinu (saglasno članu 33b stav 1. Zakona), javnom beležniku daje izjašnjenje:
1. o pravu na poresko oslobođenje po osnovu čl. 12. do 12b Zakona, odnosno na poreski kredit po osnovu člana 13. Zakona;
2. da li je zemljište na kojem stiče pravo koje je predmet oporezivanja porezom na imovinu granično sa zemljištem na kome je taj obveznik imalac prava, tako da je njihova ukupna površina preko 10 ari, odnosno da li je prestankom prava na delu zemljišta tom obvezniku površina preostalog dela zemljišta tog obveznika do 10 ari;
3. o korisnoj površini nepokretnosti koja je predmet oporezivanja;
4. o godini u kojoj je izvršena izgradnja, odnosno poslednja rekonstrukcija objekta.
Uz izjašnjenje obveznik može javnom beležniku do izvršenja radnje, odnosno do pravosnažnosti odluke koju je javni beležnik doneo u vršenju zakonom poverenih javnih ovlašćenja, dati dokaze od značaja za utvrđivanje poreske obaveze, odnosno za ostvarivanje prava na poresko oslobođenje ili poreski kredit.
Kad obveznik koji ne vodi poslovne knjige javnom beležniku nije dostavio izjašnjenje po svim pobrojanim tačkama iz člana 33b stav 3. Zakona, ili kad nije dostavio sve dokaze od značaja za utvrđivanje poreske obaveze, odnosno za ostvarivanje prava na poresko oslobođenje ili poreski kredit, koje nadležni poreski organ ne može pribaviti razmenom podataka između državnih organa preko Servisne magistrale organa (u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronska uprava), obveznik je dužan da te podatke, odnosno dokaze dostavi nadležnom poreskom organu u roku od 30 dana od isteka roka 24 sata od izvršenja radnje od strane javnog beležnika, ili na zahtev tog organa u ostavljenom roku u poreskom postupku. Ako obveznik koji ne vodi poslovne knjige u navedenom roku ne dostavi navedene podatke, odnosno dokaze, smatraće se da njima ne raspolaže, pa se poreska obaveza utvrđuje na osnovu podataka i dokaza kojima raspolaže nadležni poreski organ. S obzirom na to da je obaveza dostavljanja tih podataka i dokaza u propisanom, odnosno ostavljenom roku zakonska obaveza obveznika, obvezniku je zaprećena novčana kazna za prekršaj u slučaju nepoštovanja te obaveze. Dakle, u ovom slučaju obveznik nije, kako navodite „eskulpiran u pogledu prekršajne odgovornosti za prekršaj propisan Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji – za nepodnošenje poreske prijave, odnosno za ne dostavljanje podataka po zahtevu poreskog organa“.