U slučaju kada je ugovorom za priključak elektroenergetskog objekta na distributivni elektroenergetski sistem zaključenim između primaoca usluge – fizičkog lica (koje nije obveznik PDV) i pružaoca usluge – obveznika PDV (privredno društvo za distribuciju električne energije), predviđena obaveza primaoca usluge da izvrši nabavku određenih dobara i usluga za potrebe izgradnje elektroenergetskog objekta i priključenja tog objekta na distributivni elektroenergetski sistem i da prenese pravo raspolaganja na tom objektu i eventualno drugim dobrima pružaocu usluge (predmetna dobra postaju osnovna sredstva pružaoca usluge), osnovicu za obračunavanje PDV za promet usluge priključenja objekta na distributivni elektroenergetski sistem čini ukupan iznos naknade koji obveznik PDV prima ili treba da primi za taj promet, bez PDV, a u koju se, pored dela naknade koja se naplaćuje u novcu, uračunava i tržišna vrednost dobara koja je primalac usluge preneo u vlasništvo pružaocu usluge. Činjenica da fizičko lice (koje nije obveznik PDV) plaćanjem računa dobavljaču – obvezniku PDV za kupovinu dobara i usluga potrebnih za izgradnju elektroenergetskog objekta i priključenja tog objekta na distributivni elektroenergetski sistem plaća i PDV iskazan u računu dobavljača – obveznika PDV (PDV predstavlja deo naknade za oporezivi promet), ne dovodi do drukčijeg načina utvrđivanja osnovice za obračunavanje PDV za promet usluge priključenja elektroenergetskog objekta kupca na distributivni elektroenergetski sistem.
* * *
Odredbama člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04-ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14-dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17, 30/18 i 72/19 – u daljem tekstu: Zakon) propisano je da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga (u daljem tekstu: promet dobara i usluga) koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.
Promet dobara, u smislu ovog zakona, a u skladu sa odredbom člana 4. stav 1. Zakona, je prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima (u daljem tekstu: dobra) licu koje tim dobrima može da raspolaže kao vlasnik, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Saglasno odredbi člana 5. stav 1. Zakona, promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi i radnje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz člana 4. ovog zakona.
Prometom usluga, u smislu ovog zakona, smatra se i razmena usluga za dobra ili usluge (stav 3. tačka 4) istog člana Zakona).
Prema odredbi člana 17. stav 1. Zakona poreska osnovica (u daljem tekstu: osnovica) kod prometa dobara i usluga jeste iznos naknade (u novcu, stvarima ili uslugama) koju obveznik prima ili treba da primi za isporučena dobra ili pružene usluge od primaoca dobara ili usluga ili trećeg lica, uključujući i subvencije i druga primanja (u daljem tekstu: subvencije), u koju nije uključen PDV, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.
Odredbom stava 5. istog člana Zakona propisano je da, ako se naknada ili deo naknade ne ostvaruju u novcu, već u obliku prometa dobara i usluga, osnovicom se smatra tržišna vrednost tih dobara i usluga na dan njihove isporuke u koju nije uključen PDV.