Prema članu 11. stav 3. Ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa Austrijom (u nastavku: UIDO sa Austrijom), izuzetno od odredaba stava (2) ovog člana, kamata koja nastaje u državi ugovornici a isplaćuje se rezidentu druge države ugovornice oporezuje se samo u toj drugoj državi ako je primalac stvarni vlasnik kamate i ako kamatu ostvari:
Prema tome, za primenu pravila o tome da se prihod od kamate oporezuje samo u Austriji, neophodno je da prihod ostvaruje finansijska institucija koju kontroliše ili pretežno poseduje:
Imajući u vidu da je tzv. Austrijska razvojna banka (OeEB) u vlasništvu OeKB-a, a ne u većinskom vlasništvu države Austrije (neposredno preko vlade, političke jedinice ili jedinice lokalne samouprave), prema našem mišljenju ne postoji osnov da se porez po odbitku ne plati u Srbiji, nezavisno od toga što je ta banka ovlašćena da posluje kao Razvojna banka Austrije.
Napominjemo da – prema našim saznanjima – ne postoji mišljenje Ministarstva finansija za oporezivanje prihoda od kamata u ovom slučaju shodno članu 11. stav 3. UIDO sa Austrijom, ali je nedavno izdato mišljenje za tumačenje primene člana 11. stav 3. UIDO sa Kinom, koji na bitno sličan način definiše izuzimanje od oporezivanja u zemlji izvora prihoda, u slučaju kada prihod od kamate ostvaruje „državna banka“ iz druge države ugovornice. Argumentacija navedena u ovom mišljenju može se koristiti i za vaš slučaj.
Naime, prema članu 11. stav 3. UIDO sa Kinom, propisano je da, izuzetno od odredaba stava 2. ovog člana, kamata koja nastaje u državi ugovornici (u konkretnom slučaju, u Republici Srbiji) izuzima se od oporezivanja u toj državi (u konkretnom slučaju u Republici Srbiji) ako je ostvari i stvarno poseduje vlada druge države ugovornice (u konkretnom slučaju, Vlada Narodne Republike Kine) njena politička jedinica ili lokalna vlast ili bilo koja banka te vlade, njene političke jedinice ili lokalne vlasti.
MIŠLJENJE MINISTARSTVA FINANSIJA
broj 430-00-513/2019-04 od 3. 3. 2020.
„Stav je, da se, u konkretnom slučaju (odnosno, kada to nije eksplicitno navedeno u Ugovoru) ne može uzeti u obzir posredno (preko trećeg lica - u konkretnom slučaju: investicionog fonda) vlasništvo (koje, prema našem razumevanju, kao takvo i nije navedeno u vašem zahtevu a, i da jeste, to ne bi promenilo napred navedeni stručni stav) koje druga država ugovornica (Narodna Republika Kina) ima u Banci koja u Republici Srbiji ostvaruje kamatu.
Rešenje iz člana 11. (Kamata) stav 3. Ugovora (neoporezivanje kamate u Republici Srbiji, odnosno oporezivanje kamate samo u Narodnoj Republici Kini) primenilo bi se u slučaju, da je druga država ugovornica (Narodna Republika Kina) neposredni (a ne, preko trećeg lica) vlasnik Banke koja ostvaruje kamatu iz Republike Srbije, što u primeru iz vašeg zahteva i nije slučaj (jer Narodna Republika Kina - njen Državni savet, bez dokaza o vlasništvu u investicionom fondu, samo, upravlja investicionom fondom tako što, imenuje članove odbora direktora, kao i nadzornog odbora investicionog fonda).
Iz navedenih razloga, smatramo da (u konkretnom slučaju) Banku čiji je, neposredni vlasnik treće lice (u konkretnom slučaju: investicioni fond) koja u Republici Srbiji ostvaruje kamatu, treba posmatrati kao i bilo koju drugu banku, a ne kao „državnu institucija - banku”, na koju treba primeniti rešenje iz člana 11. (Kamata) stav 3. Ugovora.“