Ovom uredbom uređuje se način na koji rezident - pravno lice, ogranak stranog pravnog lica i preduzetnik (u daljem tekstu: rezident) mogu prebiti dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga (u daljem tekstu: prebijanje). 

Predmet prebijanja, u smislu ove uredbe, je svako postojeće, određeno, celo ili delimično, dospelo, novčano dugovanje i potraživanje po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga rezidenta, koji se ne smatra komercijalnim kreditima i zajmovima iz člana 2. tačka (21) Zakona o deviznom poslovanju ("Službeni glasnik RS", br. 62/06, 31/11 i 119/12), a koje je nastalo po osnovu izvoza i uvoza robe i usluga. 

Prebijanje, u smislu ove uredbe, može biti:

1) bilateralno - kada se prebijanje vrši između rezidenta i nerezidenta koji su realizovali spoljnotrgovinski promet robe i usluga (u daljem tekstu: bilateralno prebijanje);

2) intrakorporativno - kada se prebijanje vrši između rezidenta i nerezidenata koji posluju u sistemu iste multinacionalne korporacije (u daljem tekstu: intrakorporativno prebijanje);

3) prebijanje na osnovu međunarodnih ugovora i pravila međunarodnih asocijacija, čiji je rezident član (u daljem tekstu: prebijanje na osnovu međunarodnih ugovora).

Prebijanjem prestaju međusobne obaveze do iste visine, a ako nisu iste visine, manje potraživanje će prestati, dok će se veće prebiti do iznosa manjeg. 

Prebijanje se ne može vršiti u slučaju kada su računi rezidenta, u trenutku prebijanja, blokirani radi izvršenja prinudne naplate, osim ako drukčije nije utvrđeno zakonom kojim se uređuje poreski postupak i poreska administracija, kao i u slučaju kada je to posebnim zakonom zabranjeno. 

Bilateralno prebijanje se vrši između rezidenta i nerezidenta koji su realizovali spoljnotrgovinski promet robe i usluga, na osnovu sporazuma potpisanog od oba učesnika u prebijanju ili izjave koju jedan učesnik upućuje drugom.

Datum bilateralnog prebijanja, u smislu ove uredbe, može biti:

1) dan koji su učesnici u prebijanju odredili kao dan prestanka međusobnih obaveza, s tim što isti ne može biti određen vremenski ranije od dana potpisivanja sporazuma, a ako to ne učine, datum potpisivanja sporazuma;

2) dan kada je drugi učesnik u prebijanju potpisao izjavu o saglasnosti na takav način izmirenja obaveza.

Intrakorporativno prebijanje se vrši između rezidenta i nerezidenata koji posluju u sistemu iste multinacionalne korporacije, preko jednog društva - rezidenta ili nerezidenta koji je u sistemu multinacionalne korporacije, a koje obavlja prebijanja i plaćanja za sva ostala društva, i na osnovu ustanovljenih intrakorporativnih procedura za navedeni način izmirenja međusobnih obaveza.

Multinacionalna korporacija, u smislu ove uredbe, je privredno društvo koje se sastoji od dva ili više privrednih društava koja se nalaze u dve ili više država i koja obično posluju pod istim poslovnim imenom ili je to ime sastavni deo naziva pod kojim društva u sastavu posluju, a obuhvata jedno kontrolno (matično) i jedno ili više podređenih (kontrolisanih) društava, s tim što matično društvo upravlja podređenim društvima. Multinacionalna korporacija može biti organizovana kao koncern (grupa društava), holding, društvo sa uzajamnim učešćem kapitala, ili imati drugi oblik organizovanja. Ova društva mogu biti međusobno povezana putem učešća u osnovnom kapitalu ili ortačkim udelima (društva povezana kapitalom), putem ugovora (društva povezana ugovorom), putem kapitala i putem ugovora (mešovito povezana društva).

Datum intrakorporativnog prebijanja, u smislu ove uredbe, može biti:

1) dan koji su učesnici u prebijanju odredili kao dan prestanka međusobnih obaveza;

2) dan koji je ustanovljenim intrakorporativnim procedurama određen kao dan prestanka međusobnih obaveza.

Intrakorporativno prebijanje se ne može vršiti ako društvo, koje je u sistemu multinacionalne korporacije i koje obavlja prebijanja i plaćanja za sva ostala društva, ima sedište na teritoriji jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom, u smislu propisa kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica.

Prebijanje na osnovu međunarodnih ugovora vrši se između rezidenta i nerezidenata koji spoljnotrgovinski promet usluga obavljaju na osnovu međunarodnog ugovora ili na osnovu članstva u međunarodnoj asocijaciji, ukoliko je navedeni način izmirenja međusobnih obaveza predviđen tim međunarodnim ugovorom ili pravilima međunarodne asocijacije, čiji je rezident član.

Datum prebijanja na osnovu međunarodnih ugovora, u smislu ove uredbe, može biti:

1) dan koji su učesnici u prebijanju odredili kao dan prestanka međusobnih obaveza;

2) dan koji je međunarodnim ugovorom ili pravilima međunarodne asocijacije, čiji je rezident član, određen kao dan prestanka međusobnih obaveza. 

Dokumentaciju o izvršenom prebijanju, u smislu ove uredbe, rezident čuva deset godina i dužan je da je pokaže na zahtev nadležnih organa kontrole. 

Za istinitost podataka i verodostojnost dokumentacije o izvršenom prebijanju odgovoran je rezident. 

Danom stupanja na snagu ove uredbe prestaje da važi Uredba o uslovima i načinu prebijanja dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga i izveštavanju Deviznog inspektorata o prebijanju ("Službeni glasnik RS", broj 14/12). 

Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".