Ovim pravilnikom utvrđuju se bliži uslovi i način ostvarivanja prava od opšteg interesa utvrđenih Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom („Službeni glasnik RS”, br. 113/17 i 50/18 (u daljem tekstu: Zakon), i to prava na:

1) naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta;

2) ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta;

3) roditeljski dodatak;

4) dečiji dodatak;

5) naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja;

6) naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu sa smetnjama u razvoju i decu sa invaliditetom;

7) naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu korisnika novčane socijalne pomoći.

Ostvarivanje prava na naknadu zarade, odnosno naknadu plate, kao i obračun naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta (u daljem tekstu: naknada zarade, odnosno naknada plate) vrši se na osnovu podnetog zahteva i propisanih dokaza pribavljenih u skladu sa članom 39. Zakona.

Dokazi iz stava 1. ovog člana su:

1) izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad majke u vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta – doznaka;

2) mišljenje nadležne komisije Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje o potrebi da podnosilac zahteva zbog zdravstvenog stanja deteta odsustvuje sa rada radi posebne nege deteta, odnosno da radi sa polovinom punog radnog vremena;

3) izvod iz matične knjige rođenih za decu;

4) izvod iz evidencije Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja o osnovu osiguranja, na dan podnošenja zahteva;

5) rešenje o pravu na porodiljsko odsustvo, rešenje o pravu na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta, rešenje o pravu na odsustvo sa rada radi nege deteta i rešenje o pravu na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta;

6) izvod iz evidencije Centralnog registra obaveznog socijalnog socijalnog osiguranja o osnovici na koju su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, u skladu sa članom 13. Zakona, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće;

7) izvod iz evidencije Centralnog registra obaveznog socijalnog socijalnog osiguranja o osnovici na koju su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, u skladu sa članom 13. Zakona, za poslednjih 18 meseci koji prethode mesecu otpočinjanja odsustva po zasnivanju radnog odnosa za lica koja su zasnovala radni odnos nakon rođenja deteta;

8) izveštaj o početku prve privremene sprečenosti za rad majke radi korišćenja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće – doznaka, ukoliko je korišćeno ovo pravo;

9) potvrda da nije ostvareno pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica;

10) rešenje o korišćenju porodiljskog odsustva ili odsustva sa rada radi posebne nege deteta ukoliko se zahtev odnosi na decu različitog reda rođenja;

11) rešenje o korišćenju odsustva sa rada radi nege deteta ili odsustva sa rada radi posebne nege deteta za decu različitog reda rođenja;

12) ostali podaci koji su od uticaja na utvrđivanje prava a nisu evidentirani u dostupnim evidencijama.

U slučaju iz člana 95. Zakona o radu („Službeni glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – US i 113/17):

1) izveštaj nadležne zdravstvene ustanove da je dete mrtvorođeno, odnosno da je umrlo pre upisa u matičnu knjigu rođenih;

2) izvod iz matične knjige umrlih za dete koje je umrlo posle upisa u matičnu knjigu rođenih.

Nadležni organ uprave jedinice lokalne samouprave (u daljem tekstu: organ uprave) koji vodi postupak obezbeđuje dokaz o prosečnoj mesečnoj zaradi u Republici Srbiji.

U zahtevu za ostvarivanje prava navodi se i broj tekućeg računa za isplatu prava, a fotokopija kartice tekućeg računa prilaže se uz njega.

Ukoliko je lice koje podnosi zahtev u radnom odnosu kod više poslodavaca, podnosi zahtev za ostvarivanje prava na naknadu zarade, odnosno naknade plate kod svakog poslodavca.

Kada otac deteta umesto majke, u skladu sa zakonom, podnese zahtev za ostvarivanje prava na naknadu zarade, odnosno naknadu plate, za vreme porodiljskog odsustva, uz dokaze iz člana 2. ovog pravilnika, o pravu se odlučuje i na osnovu dokaza o postojanju razloga predviđenih članom 94. stav 5. Zakona o radu, i to jednog od sledećih dokaza pribavljenih u skladu sa članom 39. Zakona:

1) uverenja organa starateljstva da je majka napustila dete;

2) izvoda iz matične knjige umrlih za majku;

3) potvrde ustanove o početku i trajanju izdržavanja kazne zatvora za majku;

4) izveštaja komisije nadležnog zdravstvenog organa o težoj bolesti majke koju čine tri lekara odgovarajuće specijalnosti koji je leče;

5) rešenja kojim je majka lišena poslovne sposobnosti;

6) rešenja kojim je majka lišena roditeljskog prava.

Pravo iz stava 1. ovog člana traje od dana ispunjenja uslova do prestanka razloga koji su onemogućili ili sprečili majku da se stara o detetu, odnosno do isteka porodiljskog odsustva.

Po isteku prava na naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva, pravo na naknadu zarade, odnosno plate za vreme odsustva sa rada radi nege deteta, do isteka 365 dana za prvo i drugo dete, odnosno dve godine za treće i svako naredno novorođeno dete od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva, ostvaruje jedan od roditelja, na osnovu međusobnog dogovora.

Kada na osnovu međusobnog dogovora roditelja, otac deteta preuzima korišćenje prava na naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme odsustva sa rada radi nege deteta, podnosi zahtev, koji se dopunjuje dokazima u skladu sa ovim pravilnikom i međusobnim dogovorom roditelja u pismenoj formi, na osnovu kojih se donosi rešenje.

Zahtev za preuzimanje odsustva iz stava 2. ovog člana mora se podneti blagovremeno, i to najkasnije do 8. u mesecu za naredni mesec.

Postignuti dogovor iz stava 1. ovog člana može se menjati jedanput tokom korišćenja prava.

Izuzetno od stava 4. ovog člana u opravdanim slučajevima postignuti dogovor može se menjati još jedanput.

Kada na osnovu međusobnog dogovora roditelja, otac deteta preuzima korišćenje prava na naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme odsustva sa rada radi nege deteta, majci od datuma preuzimanja prava prestaje pravo na naknadu zarade.

Kada na osnovu međusobnog dogovora roditelja, otac deteta, preuzima korišćenje prava na negu deteta prilikom utvrđivanja visine naknade zarade, odnosno plate za vreme odsustva sa rada radi nege deteta, osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate utvrđuje se na isti način kao i osnovica nakade zarade odnosno naknada plate majke a u skladu sa članom 13. Zakona.

Ukoliko je majka deteta koristila i pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta vrši se preispitivanje prava u slučaju da visina ove naknade i naknade zarade koju je ostvario otac deteta prelazi iznos tri prosečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan podnošenja zahteva.

Kada, u skladu sa zakonom, jedan od usvojitelja, hranitelj, odnosno staratelj podnese zahtev za naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi nege deteta, uz dokaze iz člana 2. ovog pravilnika prilaže i uverenje nadležnog organa starateljstva o činjenici smeštaja deteta u porodicu odnosno o postojanju statusa usvojitelja, hranitelja odnosno staratelja.  

Kada, u skladu sa zakonom, jedan od usvojitelja, hranitelj, odnosno staratelj deteta ostvaruje pravo na naknadu zarade, odnosno plate za vreme odsustva sa rada radi nege deteta ili odsustva sa rada radi posebne nege deteta, pri utvrđivanju visine naknade zarade, odnosno plate od uticaja su osnovice na koje su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade odnosno plate, za poslednjih 18 meseci koji prethode mesecu otpočinjanja odsustva, a koji su evidentirani u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, na dan podnošenja zahteva za ostvarivanje prava.

Organ uprave donosi rešenje o pravu na naknadu zarade, odnosno naknadu plate koje obavezno sadrži dužinu korišćenja prava na naknadu zarade, odnosno naknadu plate, mesečni iznos naknade zarade, odnosno naknade plate i obaveze korisnika prava i poslodavca.

Rešenje iz stava 1. ovog člana dostavlja se korisniku prava i poslodavcu.

Obračun osnovice naknade zarade, odnosno naknade plate, vrši organ uprave na osnovu podataka o visini osnovice na koju su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, odnosno plate, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, a koji su evidentirani u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja na dan podnošenja zahteva za ostvarivanje prava.

Podaci iz stava 1. ovog člana, koji su od uticaja na utvrđivanje osnovice prihoda koji imaju karakter zarade, odnosno plate, evidentiraju se u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, a u obračun osnovice naknade zarade ulaze prema Šifarniku vrste prihoda koji su od uticaja prilikom utvrđivanja prava na naknadu zarade, odnosno plate za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta i prava na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta, datom u Prilogu 1. koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Na osnovu podataka iz st. 1. i 2. ovog člana organ uprave formira izveštaj o evidentiranim osnovicama za period koji je od uticaja na ostvarivanje prava, a koji čini sastavni deo spisa predmeta.

Mesečna osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate dobija se deljenjem zbira osnovica iz stava 1. ovog člana sa 18, bez obzira da li postoje evidentirane osnovice za svih 18 meseci.

Mesečni iznos naknade zarade, odnosno naknade plate, obračunava se na osnovu utvrđene mesečne osnovice naknade zarade, odnosno naknade plate, u srazmeri broja radnih dana u petodnevnoj radnoj nedelji, u kojima se ostvaruje pravo u datom mesecu i ukupnog broja radnih dana u tom mesecu.

Na osnovu obračunatog mesečnog iznosa naknade zarade, odnosno naknade plate, obračunava se iznos naknade zarade, odnosno naknade plate koji je umanjen za pripadajuće poreze i doprinose.

Pravo na naknadu zarade, odnosno naknadu plate utvrđuje se u visini mesečne osnovice iz člana 7. ovog zakona, koja u sebi sadrži pripadajuće poreze i doprinose i utvrđeni iznos unosi se u rešenje.

Utvrđeni iznos iz stava 1. ovog člana, ne može biti veći od tri prosečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, na dan podnošenja zahteva.

Izuzetno, utvrđeni iznos iz stava 1. ovog člana, ne može biti manji od minimalne zarade, u periodu od otpočinjanja porodiljskog odsustva do navršena tri meseca života deteta (porodiljsko odsustvo), ako je kod nadležnog organa evidentirano najmanje šest najnižih osnovica na koje su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade.

Ukoliko u periodu koji je od uticaja na ostvarivanje prava, nema evidentiranih osnovica na koje su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, odnosno plate, prekida se postupak odlučivanja o pravu do evidentiranja osnovica.

Po podnetom zahtevu odlučuje se privremenim rešenjem do tri meseca, ako u trenutku odlučivanja nije poznata činjenica rođenja deteta.

Ako je o pravu odlučeno privremenim rešenjem, pre isteka dužine trajanja prava, radi se preračun naknade zarade i donosi novo rešenje po službenoj dužnosti.

Obračun i isplatu naknade zarade, odnosno naknade plate, bez poreza i doprinosa, a na osnovu donetih rešenja, mesečno, do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec, vrši ministarstvo nadležno za socijalna pitanja (u daljem tekstu: Ministarstvo).

Poresku prijavu za obračunate poreze i doprinose podnosi Ministarstvo, a kao šifru vrste prihoda unosi posebnu šifru dodeljenu od strane poreske uprave.

Nakon uspešno podnete poreske prijave i ažuriranja podataka za isplatu prava podacima dobijenim na osnovu podnete prijave, Ministarstvo vrši isplatu obračunatih mesečnih iznosa naknade zarade, odnosno naknade plate bez poreza i doprinosa na tekući račun korisnika.

Organ uprave dokumentaciju o ostvarivanju prava iz člana 2. ovog pravilnika čuva na način i u rokovima koji važe za čuvanje dokumentacije o zaradama zaposlenih kod poslodavca.

Ministarstvo elektronsku dokumentaciju o isplati naknade zarade, odnosno naknade plate čuva na način i u rokovima koji važe za čuvanje dokumentacije o zaradama zaposlenih kod poslodavca.

Zahtev za ostvarivanje prava na naknadu zarade, odnosno naknadu plate podnosi se na: Obrascu NZ-PO – zahtev za ostvarivanje prava na naknadu zarade, odnosno plate za vreme porodiljskog odsustva, Obrascu NZ-POND – zahtev za ostvarivanje prava na naknadu zarade, odnosno plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, Obrascu NZ-ND – zahtev za ostvarivanje prava na naknadu zarade, odnosno plate za vreme odsustva sa rada radi nege deteta i Obrascu NZ-PND – zahtev za ostvarivanje prava na naknadu zarade, odnosno plate za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta, najranije danom otpočinjanja porodiljskog odsustva, a najkasnije do isteka zakonom utvrđene dužine trajanja prava.

Obrasci iz stava 1. ovog člana odštampani su uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.

Zahtev za ostvarivanje prava na naknadu zarade, odnosno naknadu plate organu uprave prema prebivalištu podnosioca zahteva podnose zakonom određena lica koja mogu ostvariti konkretno pravo: majka, otac, usvojilac, staratelj ili hranitelj deteta.

Ostvarivanje prava na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta, (u daljem tekstu: ostale naknade) kao i obračun ostale naknade, vrši se na osnovu podnetog zahteva i propisanih dokaza pribavljenih u skladu sa članom 39. Zakona.

Dokazi iz stava 1. ovog člana su:

1) izvod iz evidencije Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja o osnovu osiguranja, na dan podnošenja zahteva;

2) izvod iz matične knjige rođenih za decu;

3) podatak o početku korišćenja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ukoliko je korišćeno ovo pravo;

4) mišljenje nadležne komisije Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje o potrebi da podnosilac zahteva zbog zdravstvenog stanja deteta ostvari pravo na ostale naknade po osnovu posebne nege deteta;

5) dokaz da nije ostvareno pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica;

6) izvod iz evidencije Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja o osnovici na koju su plaćeni doprinosi, u skladu sa članom 18. Zakona, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, odnosno danu rođenja deteta;

7) potvrda o osnovici na koju su plaćeni doprinosi, u skladu sa članom 18. Zakona, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, odnosno danu rođenja deteta za lica koja samostalno obavljaju delatnost, a koji nisu evidentirani u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja;

8) potvrda o osnovici na koju su plaćeni doprinosi, za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, za poslednja 24 meseca koji prethode danu rođenja deteta za lica koja su poljoprivredni osiguranici;

9) ostali podaci koji su od uticaja na utvrđivanje prava, a nisu evidentirani u dostupnim evidencijama.

U slučaju iz člana 17. stav 6) Zakona:

1) izveštaj nadležne zdravstvene ustanove da je dete mrtvorođeno, odnosno da je umrlo pre upisa u matičnu knjigu rođenih;

2) izvod iz matične knjige umrlih za dete koje je umrlo posle upisa u matičnu knjigu rođenih.

U zahtevu za ostvarivanje prava navodi se i broj tekućeg računa za isplatu prava, a fotokopija kartice tekućeg računa prilaže se uz njega.

Kada otac deteta umesto majke, u skladu sa zakonom, podnese zahtev za priznavanje prava na ostale naknade, uz dokaze iz člana 12. ovog pravilnika o pravu se odlučuje i na osnovu dokaza o postojanju razloga predviđenih članom 17. stav 7. Zakona, i to jednog od sledećih dokaza pribavljenih u skladu sa članom 39. Zakona:

1) uverenja organa starateljstva da je majka napustila dete;

2) izvoda iz matične knjige umrlih za majku;

3) potvrde ustanove o početku i trajanju izdržavanja kazne zatvora za majku;

4) izveštaja komisije nadležnog zdravstvenog organa o težoj bolesti majke;

5) rešenja kojim je majka lišena poslovne sposobnosti;

6) rešenja kojim je majka lišena roditeljskog prava.

Pravo iz stava 1. ovog člana traje od dana ispunjenja uslova do prestanka razloga koji su onemogućili ili sprečili majku da se stara o detetu, odnosno do isteka prava.

Obračun osnovice ostalih naknada, vrši organ uprave na osnovu podataka o visini osnovice na koju su plaćeni doprinosi, osim osnovice doprinosa na prihode koji imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, a koji su evidentirani u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja na dan podnošenja zahteva za ostvarivanje prava.

Izuzetno, sve osnovice koje imaju karakter zarade, uzimaju se u o osnov za obračun ostalih naknada, za lica koja nisu u radnom odnosu u momentu podnošenja zahteva za ostvarivanje prava, a u prethodnom periodu su ostvarivala prihode po osnovu zarade.

Obračun osnovice ostalih naknada za lica iz člana 17. stav 2. Zakona vrši organ uprave na osnovu podataka o visini osnovice na koju su plaćeni doprinosi za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje za poslednja 24 meseca koji prethode danu rođenja deteta, a koji su evidentirani kod nadležnog poreskog organa, na dan podnošenja zahteva za ostvarivanje prava, i dati su u Potvrdi koja je odštampana uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Podaci iz stava 1. ovog člana, koji su od uticaja na utvrđivanje osnovice ostalih naknada, evidentiraju se u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja prema šifarniku kojim se utvrđuje poreska prijava za porez po odbitku i drugim nadležnim evidencijama, a u obračun osnovice ostalih naknada ulaze prema Šifarniku iz člana 7. stav 2. ovog pravilnika.

Na osnovu podataka iz st. 1. i 2. ovog člana organ uprave formira izveštaj o evidentiranim osnovicama za period koji je od uticaja na ostvarivanje prava, a koji čini sastavni deo spisa predmeta.

Mesečna osnovica ostalih naknada, dobija se deljenjem zbira osnovica iz stava 1. ovog člana sa 18, bez obzira da li postoje evidentirane osnovice ostalih naknada za ceo posmatrani obračunski period.

Mesečna osnovica ostalih naknada, za lica iz člana 17. stav 2. Zakona dobija se deljenjem zbira osnovica iz stava 3. ovog člana sa 24, bez obzira da li postoje evidentirane osnovice ostalih naknada za ceo posmatrani obračunski period.

Zbir mesečnih osnovica iz st. 6. i 7. ovog člana ne može biti veći od tri prosečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan podnošenja zahteva.

Ukoliko je podnosilac zahteva za ostvarivanje ostalih naknada podneo i zahtev za ostvarivanje prava na naknadu zarade, odnosno naknadu plate, zbir mesečne osnovice naknade zarade, odnosno mesečne osnovice naknade plate i mesečne osnovice za ostale naknade iz stava 8. ovog člana ne može biti veći od tri prosečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan podnošenja zahteva.

Ukoliko je zbir iz stava 9. ovog člana veći od tri prosečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan podnošenja zahteva, ostale naknade utvrđuju se u iznosu razlike između tri prosečne zarade, i naknade zarade odnosno plate.

Pun mesečni iznos ostalih naknada koji se isplaćuje dobija se kada se mesečna osnovica za ostale naknade podeli sa koeficijentom 1,5.

Pravo na ostale naknade utvrđuje se u iznosu u skladu sa članom 14. ovog pravilnika u visini mesečnog iznosa ostalih naknada na koju se ne plaćaju porezi i doprinosi i utvrđeni iznos se unosi u rešenje.

Mesečni iznos ostalih naknada, obračunava se na osnovu utvrđenog punog mesečnog iznosa naknade, u srazmeri broja radnih dana u petodnevnoj radnoj nedelji, u kojima se ostvaruje pravo u datom mesecu i ukupnog broja radnih dana u tom mesecu.

Obračunati mesečni iznos ostalih naknada, uplaćuje se na tekući račun korisnika prava, odnosno račun otvoren kod finansijske organizacije određene od strane Ministarstva, za korisnika prava koji nema tekući račun.

Ukoliko u toku korišćenja prava na ostale naknade, korisnik zasnuje radni odnos i podnese zahtev za ostvarivanje prava na naknadu zarade, odnosno naknadu plate, vrši se obustava prava na ostale naknade i ponovo se cene uslovi za ostvarivanje prava na naknadu zarade, odnosno naknadu plate i prava na ostale naknade.

Zahtev za ostvarivanje prava na ostale naknade podnosi se na Obrascu ON-RND – Zahtev za ostvarivanje prava na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i Obrascu ON-PND – Zahtev za ostvarivanje prava na ostale naknade po osnovu posebne nege deteta koji su odštampani uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.

Prilikom podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na naknadu zarade, odnosno naknadu plate, ceni se i ispunjenost uslova za ostvarivanje prava na ostale naknade.

Ukoliko se utvrdi da podnosilac zahteva ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana nadležni organ uprave pismenim putem ga poučava o potrebi podnošenja i zahteva za ostvarivanje prava na ostale naknade.

Kada se odlučuje o pravu na ostale naknade ceni se i ispunjenost uslova za ostvarivanje prava na naknadu zarade, odnosno naknadu plate.

Ukoliko se utvrdi da podnosilac zahteva ispunjava uslove iz stava 3. ovog člana nadležni organ uprave pismenim putem ga poučava o potrebi podnošenja i zahteva za ostvarivanje prava na naknadu zarade, odnosno naknadu plate.

Ako u toku trajanja prava na naknadu zarade odnosno ostale naknade dođe do promena koje su od uticaja na ostvarivanje prava vrši se suspenzija prava do donošenja novog rešenja.

Pravo na roditeljski dodatak ostvaruje se na osnovu podnetog zahteva majke i sledećih dokaza pribavljenih u skladu sa članom 39. Zakona:

1) izvoda iz matične knjige rođenih za svu decu;

2) uverenja o državljanstvu Republike Srbije majke;

3) prijave prebivališta majke;

4) prijave prebivališta za decu o kojoj neposredno brine;

5) uverenja nadležnog organa starateljstva da majka neposredno brine o detetu za koje je podnela zahtev, da njena deca prethodnog reda rođenja nisu smeštena u ustanovu socijalne zaštite, hraniteljsku, starateljsku porodicu ili data na usvojenje, i da nije lišena roditeljskog prava u odnosu na decu prethodnog reda rođenja;

7) izjave majke da ona i suprug ne žive u inostranstvu;

8) izjave majke o nazivu i mestu zdravstvene ustanove u kojoj je izabrani lekar dece;

9) izjave majke da su novorođeno dete i njena deca prethodnog reda rođenja vakcinisani u skladu sa propisima u oblasti zdravstvene zaštite Republike Srbije;

10) izjave majke o nazivu i mestu predškolske ustanove koju njena deca dospelog uzrasta pohađaju;

11) izjave majke da njena deca, dospelog uzrasta, pohađaju pripremni predškolski program u okviru sistema predškolskog vaspitanja i obrazovanja Republike Srbije;

12) izjave majke o nazivu i mestu osnovne škole koju njena deca dospelog uzrasta pohađaju;

13) izjave majke da se njena deca, dospelog uzrasta, školuju i redovno pohađaju nastavu u okviru sistema osnovnoškolskog obrazovanja Republike Srbije;

14) izjave majke da njena deca žive na teritoriji Republike Srbije.

U slučaju iz člana 22. stav 6. Zakona o ispunjenosti uslova dostavlja se i izveštaj nadležnog organa starateljstva sa ocenom opravdanosti smeštaja deteta u ustanovu zbog kontinuirane zdravstvene zaštite i nege, u skladu sa Zakonom, i prateća medicinska dokumentacija.

Kada je majka strani državljanin, pored dokaza iz st. 1. i 2. ovog člana o pravu se odlučuje i na osnovu:

1) uverenja o njenom državljanstvu;

2) dokaza da ima status stalno nastanjenog stranca ili prijavu boravišta na teritoriji Republike Srbije (fotokopija isprave kojom se dokazuje status stalno nastanjenog stranca, odnosno fotokopija pasoša);

3) dokaza o postojanju bračne, odnosno vanbračne zajednice sa ocem deteta;

4) uverenja organa starateljstva da neposredno brine o detetu za koje je podnela zahtev i uverenja nadležne službe iz zemlje čiji je državljanin da njena deca prethodnog reda rođenja nisu smeštena u ustanovu socijalne zaštite, hraniteljsku, starateljsku porodicu ili data na usvojenje, i da nije lišena roditeljskog prava u odnosu na decu prethodnog reda rođenja;

5) dokaza da u zemlji čiji je državljanin, nije ostvarila isto ili slično pravo za dete za koje je podnet zahtev za roditeljski dodatak.

Dokazi iz zemlje čiji je majka državljanin moraju biti u skladu sa pravilima utvrđenim za priznanje stranih javnih isprava – prevedeni i overeni od strane sudskog tumača odnosno overeni Haškim Apostilom („APOSTILLE”).

Izjave koje je podnosilac zahteva dao u postupku ostvarivanja prava na roditeljski dodatak, organ uprave proverava po službenoj dužnosti uvidom u dostupne elektronske baze podatka i na drugi način u saradnji sa nadležnim organima, najmanje jedanput godišnje do kraja septembra tekuće godine.

Zahtev za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak majke podnosi se na Obrascu RD-1, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Zahtev za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak majke koja je strani državljanin podnosi se na Obrascu RD-1-S-M, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Otac deteta, u skladu sa Zakonom, ostvaruje pravo na roditeljski dodatak, na osnovu podnetog zahteva za priznavanje prava, dokaza iz člana 19. st. 1. i 2. ovog pravilnika za majku deteta i sebe, i jednog od sledećih dokaza pribavljenih u skladu sa članom 39. Zakona:

1) izvoda iz matične knjige umrlih za majku;

2) uverenja organa starateljstva o činjenici da je majka napustila dete;

3) odluke nadležnog suda da je majka lišena roditeljskog prava;

4) izveštaja komisije nadležnog zdravstvenog organa o težoj bolesti majke;

5) rešenja kojim je majka lišena poslovne sposobnosti;

6) potvrde nadležne ustanove o početku i trajanju izdržavanja kazne zatvora za majku;

7) dokaza da je majka strani državljanin i dokaza navedenih u članu 19. st. 3. i 4. ovog pravilnika.

Redosled rođenja deteta za koje otac podnosi zahtev za priznavanje prava na roditeljski dodatak, utvrđuje se prema majci. 

Zahtev za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak oca podnosi se na Obrascu RD-2, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Zahtev za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak oca koji je strani državljanin podnosi se na Obrascu RD-2-S-O, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Prilikom odlučivanja o pravu na roditeljski dodatak, organ uprave koji vodi postupak, može u cilju utvrđivanja materijalne istine, pribaviti i druge dokaze koje oceni neophodnim, a po potrebi može izvršiti i uviđaj.

Kada organ uprave, po obavljenoj proveri, odnosno dobijenoj izjavi korisnika prava ili trećeg lica, utvrdi da je ispunjen neki od uslova iz člana 24. Zakona, osim st. 2, 3, 4. i 10. prekida dalju isplatu prava i spise predmeta dostavlja Ministarstvu radi odlučivanja o daljoj isplati prava.

Ministarstvo posle izvršenog uvida u spise predmeta donosi odluku da li će se nastaviti ili ne dalja isplata prava i u kom obimu, a donetu odluku prosleđuje organu uprave radi daljeg postupanja.

Usklađivanje prava na roditeljski dodatak, u skladu sa članom 12. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom („Službeni glasnik RS”, broj 50/18) izvršiće po službenoj dužnosti, organ uprave na sledeći način:

Za drugo, treće i četvrto dete po redosledu rođenja majke, a koje je rođeno od 25. decembra 2017. godine i kasnije, zaključno sa 30. junom 2018. godine, i za koje je po podnetom zahtevu ostvareno pravo na roditeljski dodatak, vrši se provera ispunjenosti uslova koji se odnose na obaveznu vakcinaciju sve dece majke, pohađanja pripremnog predškolskog programa u okviru sistema predškolskog vaspitanja i obrazovanja na teritoriji Republike Srbije, odnosno školovanja i redovnog pohađanja nastave u okviru sistema osnovnoškolskog obrazovanja Republike Srbije.

Ukoliko su ispunjeni uslovi iz stava 2. ovog člana donosi se rešenje kojim se vrši usklađivanje broja rata i iznosa roditeljskog dodatka u skladu sa Zakonom.

Ukoliko nisu ispunjeni uslovi iz stava 2. ovog člana korisniku se isplata prava na roditeljski dodatak vrši u skladu sa postojećim rešenjem.

Za drugo, treće i četvrto dete po redosledu rođenja majke, a koje je rođeno od 25. decembra 2017. godine i kasnije, zaključno sa 30. junom 2018. godine, za koje zahtev nije podnet, a može se podneti u roku od šest meseci od dana rođenja deteta, prilikom odlučivanja o pravu vrši se provera ispunjenosti uslova koji se odnose na obaveznu vakcinaciju sve dece majke, pohađanja pripremnog predškolskog programa u okviru sistema predškolskog vaspitanja i obrazovanja na teritoriji Republike Srbije, odnosno školovanja i redovnog pohađanja nastave u okviru sistema osnovnoškolskog obrazovanja Republike Srbije.

Ukoliko su ispunjeni uslovi iz stava 5. ovog člana odlučuje se o pravu u skladu sa Zakonom koji se primenjuje od 1. jula 2018. godine.

Ukoliko nisu ispunjeni uslovi iz stava 5. ovog člana odlučuje se o pravu u skladu sa Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom koji se primenjivao na dan rođenja deteta.

Pravo na dečiji dodatak ostvaruje se na osnovu podnetog zahteva i sledećih dokaza pribavljenih u skladu sa članom 39. Zakona:

1) izvoda iz matične knjige rođenih za svu decu u porodici,

2) uverenja podnosioca zahteva da je državljanin Republike Srbije;

3) uverenja podnosioca zahteva da je strani državljanin;

4) potvrde o prebivalištu svih članova zajedničkog domaćinstva;

5) uverenja o statusu stalno nastanjenog stranca za podnosioca zahteva koji je strani državljanin;

6) potvrde o posedovanju odnosno neposedovanju nepokretnosti, kao i odgovarajućeg stambenog prostora u smislu člana 8. Zakona;

7) potvrde o prihodima iz člana 5. Zakona ostvarenim u tri meseca koja prethode mesecu podnošenja zahteva za sve članove zajedničkog domaćinstva;

8) potvrde o katastarskim prihodima u prethodnoj godini za sve članove zajedničkog domaćinstva;

9) izjave o nazivu i mestu predškolske ustanove i potvrde o pohađanju programa pripreme deteta pred polazak u osnovnu školu u okviru predškolskog vaspitanja i obrazovanja na teritoriji Republike Srbije;

10) izjave o nazivu i mestu osnovne odnosno srednje škole i potvrde o redovnom pohađanju nastave za decu školskog uzrasta;

11) potvrde o ispunjenosti uslova iz člana 2. stav 4. Zakona;

12) potvrde o ispunjenosti uslova iz člana 6. stav 3. Zakona;

13) potvrde o ispunjenosti uslova iz člana 26. stav 10. Zakona;

14) potvrde o ispunjenosti uslova iz člana 26. stav 11. Zakona;

15) potvrde o korišćenju prava na novčanu socijalnu pomoć;

16) potvrde o korišćenju prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica.

Zahtev za ostvarivanje prava na dečiji dodatak podnosi se na Obrascu DD-1, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana dostavljaju se i podaci o drugim članovima porodice – na Obrascu DD-1a, a podaci o deci na starateljstvu – na Obrascu DD-1b, koji su odštampani uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.

Činjenica da podnosilac zahteva i članovi njegovog domaćinstva poseduju, odnosno ne poseduju nepokretnosti dokazuje se nekim od sledećih dokaza pribavljenih u skladu sa članom 39. Zakona:

1) podataka poreske uprave, odnosno jedinica lokalne samouprave;

2) podataka Republičkog geodetskog zavoda;

3) izvoda iz zemljišnih knjiga – vlasnički list;

4) ugovora o kupovini nepokretnosti;

5) ugovora o poklonu;

6) rešenja o nasleđivanju;

7) ugovora o korišćenju nepokretnosti.

Cenzus za ostvarivanje prava na dečiji dodatak utvrđen u članu 30. stav 1. tačka 2) Zakona primenjuje se na prihode porodice ostvarene od poljoprivredne delatnosti u porodici u kojoj su podnosilac zahteva i članovi njegovog domaćinstva osigurani po osnovu poljoprivredne delatnosti.  

Prihodi iz člana 5. Zakona iskazuju se umanjeni za poreze i doprinose koji se na njih obračunavaju i plaćaju.

Kada podnosilac zahteva ne prihvati naknade iz člana 5. stav 1. tačka 2) podtačka (4) Zakona smatraće se da je ostvario prihode u visini mesečnog iznosa koji bi ostvario kod organizacije nadležne za tržište rada.

Za ostvarivanje prava na dečiji dodatak uzimaju se prihodi svih članova porodice koji žive u zajedničkom domaćinstvu podnosioca zahteva, ostvareni u tri meseca koji prethode mesecu u kojem je podnet zahtev i upoređuju se sa važećim cenzusima na dan podnošenja zahteva.

Ukupan mesečni prihod po članu porodice utvrđuje se tako što se ukupan prihod porodice podeli na tri meseca i brojem članova zajedničkog domaćinstva, na dan podnošenja zahteva.

Prihodi po članu domaćinstva porodice utvrđuju se na osnovu sledećih dokaza pribavljenih u skladu sa članom 39. Zakona i to za:

1) Prihode koji podležu oporezivanju prema zakonu kojim se uređuje porez na dohodak građana:

(1) zarade – potvrda poslodavca;

(2) od poljoprivrede i šumarstva – podaci organizacije nadležne za geodetske poslove;

(3) od samostalne delatnosti – podaci poreske uprave;

(4) od autorskih prava – podaci poreske uprave, odnosno potvrda odgovarajućeg udruženja;

(5) od kapitala – potvrda finansijskih i drugih organizacija, odnosno potvrda poslodavca o isplaćenoj dobiti, dividendi i sl.;

(6) od izdavanja u zakup nepokretnosti – podaci poreske uprave, odnosno potvrda isplatioca;

(7) od kapitalnih dobitaka – podaci poreske uprave o ostvarenom dobitku;

(8) ostali prihodi – podaci poreske uprave odnosno potvrda isplatioca.

2) Prihode ostvarene od:

(1) penzija i invalidnina – potvrda organizacije nadležne za penzijsko i invalidsko osiguranje, odnosno potvrda isplatioca;

(2) primanja po propisima o pravima ratnih invalida – potvrda nadležnog organa o isplaćenoj invalidnini;

(3) srodnika koji imaju zakonsku obavezu izdržavanja – sudska presuda ili potvrda poslodavca;

(4) otpremnina u slučaju prestanka potrebe za radom zaposlenih usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena i naknada po osnovu socijalnih programa ostvarenih u godini pre podnošenja zahteva – potvrda poslodavca odnosno isplatioca;

(5) ostale naknade po osnovu rođenja i nege i posebne nege deteta – podaci isplatioca prava;

(6) naknada za vreme nezaposlenosti – potvrda organizacije nadležne za zapošljavanje;

(7) realizovanih novčanih i drugih likvidnih sredstava u godini dana pre podnošenja zahteva – potvrda poslodavca, odnosno isplatioca;

(8) primanja od rada kod stranog poslodavca u inostranstvu – potvrda poslodavca, odnosno isplatioca;

(9) ostalih aktivnosti – izjava korisnika.

Zajedničko domaćinstvo, u smislu Zakona i ovog pravilnika, podnosilac zahteva dokazuje, i to:

1) zajednicu življenja – prijavom mesta prebivališta;

2) zajednicu privređivanja i trošenja sredstava – ličnom izjavom;

3) drugim relevantnim dokazima po oceni organa uprave koji vodi postupak.  

Činjenicu da neposredno brine o detetu roditelj – podnosilac zahteva dokazuje ličnom izjavom i potvrdom da dete redovno pohađa školu.

Staratelj, činjenicu da neposredno brine o detetu, dokazuje rešenjem nadležnog organa starateljstva.

Svojstvo redovnog učenika dokazuje se potvrdom osnovne ili srednje škole koju dete redovno pohađa.

U zahtevu za ostvarivanje prava podnosilac zahteva navodi naziv i mesto osnovne, odnosno srednje škole koju dete redovno pohađa.

Nadležni organ uprave, u toku trajanja školske godine, krajem svakog tromesečja proverava redovnost pohađanja nastave deteta za koje se pravo ostvaruje putem spiska dostavljenog nadležnoj školi na verifikaciju.

Nadležna škola iz stava 3. ovog člana verifikovani spisak vraća nadležnom organu uprave u roku od pet dana.

Za dete koje iz opravdanih razloga ne započne školovanje, odnosno koje započne školovanje kasnije ili prekine školovanje u svojstvu redovnog učenika prilaže se potvrda nadležne zdravstvene ustanove.

Za dete koje u smislu člana 29. stav 2. Zakona stiče srednje obrazovanje ili obrazovanje za rad u svojstvu vanrednog učenika, prilaže se potvrda ili rešenje nadležne škole.

Prilikom odlučivanja o pravu na dečiji dodatak, organ uprave koji vodi postupak, može u cilju utvrđivanja materijalne istine, pribaviti i druge dokaze koje oceni neophodnim, a po potrebi izvršiti i uviđaj.  

Status jednoroditeljske porodice dokazuje se u skladu sa članom 39. Zakona:

1) izvodom iz matične knjige umrlih ili rešenjem nadležnog organa o proglašenju nestalog lica umrlim;

2) odlukom nadležnog organa o vršenju roditeljskog prava;

3) izvodom iz matične knjige rođenih deteta;

4) rešenjem invalidske komisije i potvrdom fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje da nije ostvareno pravo na penziju;

5) potvrdom nadležnog kazneno-popravnog zavoda;

6) ispravama kojima se dokazuje da izvršenje obaveze izdržavanja nije bilo moguće obezbediti postojećim i dostupnim pravnim sredstvima i postupcima.

Korisnici dečijeg dodatka, čija su deca redovno pohađala srednju školu od 1. septembra prethodne godine i sa uspehom završila školsku godinu do 31. avgusta tekuće godine, prema potvrdi nadležne škole, u septembru tekuće godine u skladu sa članom 33. stav 4. Zakona ostvaruju pravo na još jedan dečiji dodatak.

Pravo iz stava 1. ovog člana primenjuje se počev od školske 2018/19 godine.

Pravo na dečiji dodatak ostvareno u skladu sa Zakonom i ovim pravilnikom, priznaje se u trajanju od godinu dana od dana podnetog zahteva.

Ako u toku korišćenja prava nastupe promene koje su od uticaja na ostvarivanje prava, donosi se novo rešenje kojim se zamenjuje prethodno do isteka roka prethodnog rešenja počev od dana nastale promene.

U mesecu pre isteka roka iz stava 1. ovog člana, korisnik obnavlja zahtev kako bi mu se pravo priznalo u kontinuitetu.

Ako korisnik obnovi zahtev po isteku važnosti rešenja o pravu na dečiji dodatak, pravo na dečiji dodatak priznaje se od dana podnetog zahteva.

Ukoliko pravo na dečiji dodatak nije ostvareno za ceo mesec iznos dečijeg dodatka utvrđuje se srazmerno broju kalendarskih dana u tom mesecu za koji je ostvareno pravo.  

Zahtev za priznavanje prava na naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja podnosi ustanova socijalne zaštite, hranitelj, odnosno staratelj organu uprave, na Obrascu NT-PU-DBRS, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Pravo na naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja ostvaruje se na osnovu podnetog zahteva i sledećih dokaza pribavljenih u skladu sa članom 39. Zakona:

1) rešenja ustanove socijalne zaštite o smeštaju deteta u ustanovu, odnosno rešenje nadležnog organa starateljstva o smeštaju deteta u starateljsku, odnosno hraniteljsku porodicu;

2) rešenja o ostvarenom pravu na dečiji dodatak – za dete smešteno u starateljsku porodicu;

3) potvrde o ispunjenosti uslova za priznavanje prava na dečiji dodatak – za dete smešteno u hraniteljsku porodicu;

4) potvrde predškolske ustanove koja ima rešenje ministarstva nadležnog za poslove prosvete o verifikaciji o upisu deteta;

5) potvrde o visini učešća korisnika u ceni usluge koja se propisuje odlukom jedinice lokalne samouprave.

Pravo na naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi za dete bez roditeljskog staranja ostvareno, u skladu sa Zakonom i ovim pravilnikom, priznaje se od dana podnetog zahteva do isteka tekuće radne godine (31. avgusta).

Izuzetno od stava 1. ovog člana pravo na naknadu troškova u predškolskoj ustanovi za dete bez roditeljskog staranja koje je smešteno u starateljsku porodicu, u skladu sa Zakonom i ovim pravilnikom, priznaje se od dana kada je ostvareno pravo na dečiji dodatak, do isteka tekuće radne godine (31. avgusta).

Predškolska ustanova dostavlja nadležnom organu uprave, mesečni izveštaj o boravku dece bez roditeljskog staranja, za koju su doneta rešenja o priznavanju prava na naknadu troškova, najkasnije do isteka trećeg radnog dana u mesecu za prethodni mesec.

Organ uprave, kontroliše i unosi podatke iz spiska u bazu podataka.

Obračun naknade troškova boravka iz stava 1. ovog člana vrši Ministarstvo na osnovu unetih podataka o broju dece za koju je priznato pravo i broja dana boravka deteta u ustanovi.

Za dane odsustva deteta ustanovi se nadoknađuju troškovi u visini 50% cene koju plaća korisnik.

Izveštaj iz st. 1. i 2. ovoga člana, predškolska ustanova iskazuje na Obrascu DBS – Izveštaj o boravku dece bez roditeljskog staranja u predškolskoj ustanovi, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Sredstva za naknadu troškova boravka obezbeđuju se predškolskoj ustanovi u visini učešća korisnika u ceni usluge po detetu.

Sredstva za naknadu troškova boravka iz stava 1. ovog člana, Ministarstvo, prenosi predškolskoj ustanovi, po dobijanju izveštaja od organa uprave.

Zahtev za priznavanje prava na naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu sa smetnjama u razvoju i decu sa invaliditetom, podnosi roditelj, ustanova socijalne zaštite, hranitelj, odnosno staratelj organu uprave, na Obrascu NT-PU-DSRI, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Pravo na naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu sa smetnjama u razvoju i decu sa invaliditetom ostvaruje se na osnovu podnetog zahteva i sledećih dokaza pribavljenih u skladu sa članom 39. Zakona:

1) rešenja ustanove socijalne zaštite o smeštaju deteta u ustanovu, odnosno rešenje nadležnog organa starateljstva o smeštaju deteta u starateljsku, odnosno hraniteljsku porodicu;

2) mišljenja interresorne komisije, koja je obrazovana u skladu sa propisima iz oblasti prosvete, o smetnjama deteta u razvoju i invaliditetu;

3) potvrde koja se odnose na neostvarivanje prava na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta, odnosno ostalih naknada po osnovu posebne nege deteta;  

4) potvrde predškolske ustanove koja ima rešenje ministarstva nadležnog za poslove prosvete o verifikaciji o upisu deteta;

5) potvrde o visini učešća korisnika u ceni usluge koja se propisuje odlukom jedinice lokalne samouprave.

Pravo na naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu sa smetnjama u razvoju i decu sa invaliditetom ostvareno, u skladu sa Zakonom i ovim pravilnikom, priznaje se od dana podnetog zahteva do isteka tekuće radne godine (31. avgusta).  

Predškolska ustanova dostavlja organu uprave, mesečni izveštaj o boravku dece sa smetnjama u razvoju i dece sa invaliditetom, za koju su doneta rešenja o priznavanju prava na naknadu troškova, najkasnije do isteka trećeg radnog dana u mesecu za prethodni mesec.

Organ uprave, kontroliše i unosi podatke iz spiska u bazu podataka.

Obračun naknade troškova boravka iz stava 1. ovog člana vrši Ministarstvo na osnovu unetih podataka o broju dece za koju je priznato pravo i broja dana boravka deteta u ustanovi.

Za dane odsustva deteta ustanovi se nadoknađuju troškovi u visini 50% cene koju plaća korisnik.

Izveštaj iz st. 1. i 2. ovoga člana, predškolska ustanova iskazuje na Obrascu DSRI – Izveštaj o boravku dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u predškolskoj ustanovi, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Sredstva za naknadu troškova boravka za decu sa smetnjama u razvoju i decu sa invaliditetom obezbeđuju se predškolskoj ustanovi u visini učešća korisnika u ceni usluge po detetu.

Sredstva za naknadu troškova boravka iz stava 1. ovog člana prenose se predškolskoj ustanovi, po dobijanju izveštaja od organa uprave.

Zahtev za priznavanje prava na naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu korisnika novčane socijalne pomoći, podnosi roditelj, hranitelj, odnosno staratelj organu uprave, na Obrascu NT-PU-DNSP, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Pravo na naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu korisnika novčane socijalne pomoći ostvaruje se na osnovu podnetog zahteva i sledećih dokaza pribavljenih u skladu sa članom 39. Zakona:

1) potvrde koja se odnosi na ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć porodice;

2) rešenja nadležnog organa starateljstva o smeštaju deteta u starateljsku, odnosno hraniteljsku porodicu;

3) potvrde predškolske ustanove, koja ima rešenje ministarstva nadležnog za poslove prosvete o verifikaciji, o upisu deteta;

4) potvrde o visini učešća korisnika u ceni usluge koja se propisuje odlukom jedinice lokalne samouprave.

Pravo na naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi ostvareno, u skladu sa Zakonom i ovim pravilnikom, priznaje se od dana ostvarenog prava na novčanu socijalnu pomoć do isteka tekuće radne godine (31. avgusta).

Predškolska ustanova dostavlja organu uprave mesečni izveštaj o boravku dece korisnika novčane socijalne pomoći, za koju su doneta rešenja o priznavanju prava na naknadu troškova, najkasnije do isteka trećeg radnog dana u mesecu za prethodni mesec.

Organ uprave, kontroliše i unosi podatke iz spiska u bazu podataka.

Obračun naknade troškova boravka iz stava 1. ovog člana vrši Ministarstvo na osnovu unetih podataka o broju dece za koju je priznato pravo i broja dana boravka deteta u ustanovi.

Za dane odsustva deteta ustanovi se nadoknađuju troškovi u visini 50% cene koju plaća korisnik.

Izveštaj iz st. 1. i 2. ovoga člana, predškolska ustanova iskazuje na obrascu DNSP – Izveštaj o boravku dece korisnika novčane socijalne pomoći u predškolskoj ustanovi, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Sredstva za naknadu troškova boravka korisnika novčane socijalne pomoći obezbeđuju se predškolskoj ustanovi u visini učešća korisnika u ceni usluge po detetu.

Sredstva za naknadu troškova boravka iz stava 1. ovog člana prenose se predškolskoj ustanovi, po dobijanju izveštaja od organa uprave.

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o bližim uslovima i načinu ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom („Službeni glasnik RS”, br. 29/02, 80/04, 123/04, 17/06, 107/06, 51/10, 73/10 i 27/11 – US).

Ovaj pravilnik stupa na snagu danom objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

* U primeni od 27. 7. 2018.