Ovim zakonom uređuju se vrste, sadržaj i način vođenja evidencija u oblasti rada, kao i način prikupljanja, obrade, korišćenja i zaštite podataka iz tih evidencija.

U oblasti rada ustanovljavaju se:

1) evidencija o zaposlenim licima;

2) evidencija o slobodnim radnim mestima;

3) evidencija o nezaposlenim licima;

4) evidencija o zaradama zaposlenih lica;

5) evidencija o ponudama stranih poslodavaca za zapošljavanje građana Savezne Republike Jugoslavije u inostranstvu;

6) evidencija o građanima Savezne Republike Jugoslavije na radu u inostranstvu;

7) evidencija o zaposlenim i nezaposlenim stranim državljanima i licima bez državljanstva (u daljem tekstu: strancima) u Saveznoj Republici Jugoslaviji;

8) evidencija o korisnicima prava invalidskog osiguranja.

Evidencije iz člana 2. tač. 1), 4), 6) - o zaposlenim licima koja poslodavci upućuju na privremeni rad u svoje poslovne jedinice u inostranstvu, 7) - o zaposlenim strancima u Saveznoj Republici Jugoslaviji i tačke 8) ovog zakona, vode preduzeća i druga pravna lica, državni organi i organizacije, organi jedinica lokalne samouprave i fizička lica koja imaju zaposlene (u daljem tekstu: poslodavci), ako drugim saveznim zakonom nije drukčije određeno.

Evidencije iz člana 2. tač. 2), 3), 6) - o građanima Savezne Republike Jugoslavije koji su se zaposlili u inostranstvu posredstvom organizacije za zapošljavanje ili bez njenog posredovanja i tačke 7) ovog zakona - o nezaposlenim strancima u Saveznoj Republici Jugoslaviji, vode organizacije nadležne za poslove zapošljavanja (u daljem tekstu: organizacije za zapošljavanje).

Evidenciju iz člana 2. tačka 5) ovog zakona vodi nadležni savezni organ.

Prikupljanje, korišćenje i zaštita podataka iz evidencija u oblasti rada vrše se u skladu sa saveznim zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Evidencije određene ovim zakonom vode se trajno. Početak, odnosno prestanak vođenja evidencije za pojedino lice, odnosno za određeni slučaj, utvrđuje se za svaku vrstu evidencije posebno.

Evidencija o zaposlenim licima sadrži:

1) prezime i ime;

2) matični broj;

3) pol;

4) datum i mesto rođenja (mesto, opština, republika, država);

5) prebivalište i adresu stana;

6) mesto rada (mesto, opština, republika, država);

7) naziv i adresu poslodavca;

8) delatnost poslodavca;

9) zanimanje;

10) vrstu i stepen stručne spreme;

11) osposobljenost za obavljanje određenih poslova;

12) naziv radnog mesta;

13) radno vreme - u časovima (nedeljno);

14) trajanje zaposlenja i vrste poslova do stupanja na rad kod poslodavca;

15) vrsta radnog odnosa (na određeno ili neodređeno vreme, po ugovoru o povremenim ili privremenim poslovima, po ugovoru o ulaganju stranog lica);

16) osnov upućivanja na privremeni rad u inostranstvo (izvođenje investicionih radova, poslovno-tehnička saradnja i dr.) i trajanje rada;

17) naziv poslodavca kod koga je zaposleno lice u dopunskom radu;

18) da li je zaposleno lice zainteresovano za promenu posla;

19) da li je invalid rada ili uživalac penzije;

20) podatke o osiguranim članovima porodice;

21) podatke o korišćenju prava za vreme privremene nesposobnosti ili sprečenosti za rad;

22) podatke o trajanju plaćenog odsustva zbog smanjenja poslovanja;

23) datum zasnivanja radnog odnosa;

24) datum prestanka radnog odnosa;

25) razlog prestanka radnog odnosa.

Zaposleno lice dužno je da svaku promenu podataka koji su u evidenciju uneseni na osnovu njegove izjave ili ličnih isprava prijavi poslodavcu u roku od osam dana od dana nastanka promene.

Evidencija o zaposlenim licima za pojedino zaposleno lice počinje da se vodi danom početka rada, a prestaje danom prestanka radnog odnosa.

Podaci iz evidencije o zaposlenim licima čuvaju se trajno.

Prestalo da važi

^*Ove odredbe su prestale da važe 23. 5. 2009. godine, danom stupanja na snagu Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti („Službeni glasnik RS“, broj 36/09).

U evidenciju o zaradama zaposlenih lica unose se podaci o radnom vremenu, bruto zaradi, neto zaradi, neto naknadi zarade, bruto naknadi zarade iz sredstava poslodavca, dodacima, naknadama i drugim primanjima, kao i bruto zaradama ostvarenim na teret drugih poslodavaca.

Evidencija o zaradama zaposlenih lica sadrži podatke iz člana 5. stav 1. tač. 1) i 2) i tač. 7) do 13) ovog zakona. Pored tih podataka, evidencija sadrži i:

1) podatke o radnom vremenu i njegovom korišćenju:

a) mogući broj časova sa punim radnim vremenom i radnim vremenom kraćim od punog radnog vremena;

b) ukupno ostvareni časovi sa punim radnim vremenom i radnim vremenom kraćim od punog radnog vremena (puno i skraćeno radno vreme), od toga:

- efektivno izvršeni časovi;

- časovi čekanja na posao i časovi zastoja i prekida u radu;

- časovi obustave rada zbog štrajka;

v) ukupno neizvršeni časovi;

g) ukupno neizvršeni časovi za koje se prima naknada zarade:

- časovi godišnjeg odmora;

- časovi odmora za dane državnih praznika;

- časovi odsustva sa rada uz naknadu zarade;

- časovi za stručno osposobljavanje i usavršavanje;

- časovi privremene nesposobnosti ili sprečenosti za rad;

d) neizvršeni časovi za koje se prima naknada zarade na teret drugih poslodavaca;

đ) ukupno neizvršeni časovi za koje se prima naknada zarade iz sredstava organizacija za zdravstveno osiguranje:

- časovi privremene nesposobnosti ili sprečenosti za rad;

- časovi porodiljskog odsustva i skraćenog radnog vremena roditelja sa detetom;

e) neizvršeni časovi za koje se ne prima naknada zarade;

ž) časovi rada dužeg od punog radnog vremena;

2) podatke o bruto zaradi:

a) isplaćena bruto zarada:

- za rad sa punim i skraćenim radnim vremenom;

- za rad duži od punog radnog vremena;

b) bruto zarada zaposlenog lica;

v) lična primanja poslodavca iz dobiti;

g) isplaćena neto zarada:

- za rad sa punim i skraćenim radnim vremenom;

- za rad duži od punog radnog vremena;

d) naknada neto zarade iz sredstava drugih poslodavaca:

- naknada neto zarade za vreme privremene nesposobnosti ili sprečenosti za rad;

- ostale naknade neto zarade iz sredstava drugih poslodavaca;

đ) naknade neto zarade na teret drugih poslodavaca;

e) neto primanja zaposlenog lica:

- solidarna pomoć;

- otpremnina;

- jubilarne nagrade;

- regres za godišnji odmor;

- odvojen život;

- terenski dodatak;

- ostalo;

3) podatke o poslovima radnog mesta koje je zaposleno lice obavljalo, a za koje se radni staž računa sa uvećanim trajanjem:

a) broj časova rada na poslovima radnog mesta za koje se radni staž računa sa uvećanim trajanjem;

b) broj časova rada na poslovima radnog mesta na kojima se radni staž računa sa uvećanim trajanjem na osnovu posebnog svojstva osiguranika;

v) stopa uvećanja.

Evidencija o zaradama zaposlenih lica za pojedino zaposleno lice počinje da se vodi danom početka rada, a prestaje danom prestanka radnog odnosa.

Izveštaji sa podacima iz evidencije o zaradama zaposlenih lica dostavljaju se organizaciji za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Podaci iz evidencije o zaradama zaposlenih lica čuvaju se trajno.

Prestalo da važi

^*Ove odredbe su prestale da važe 23. 5. 2009. godine, danom stupanja na snagu Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti („Službeni glasnik RS“, broj 36/09).

Evidencija o korisnicima prava invalidskog osiguranja sadrži podatke o zaposlenim invalidima rada koji kod poslodavca ostvaruju prava po osnovu preostale radne sposobnosti (raspoređivanje sa punim ili skraćenim radnim vremenom, prekvalifikacija ili dokvalifikacija i odgovarajuće novčane naknade) i o zaposlenim licima kod kojih postoji neposredna opasnost od nastupanja invalidnosti.

Evidencija o korisnicima prava invalidskog osiguranja sadrži:

1) prezime i ime;

2) matični broj;

3) pol;

4) datum i mesto rođenja;

5) prebivalište i adresu stana (mesto, opština, republika);

6) zanimanje;

7) vrstu i stepen stručne spreme;

8) osnov osiguranja;

9) datum priznavanja prava;

10) datum početka ostvarivanja prava;

11) vrstu prava koja se ostvaruju;

12) datum prestanka prava.

Evidencija o korisnicima prava invalidskog osiguranja za pojedinog korisnika počinje da se vodi danom sticanja svojstva zaposlenog invalida rada, odnosno danom raspoređivanja na drugo radno mesto zbog neposredne opasnosti od nastupanja invalidnosti, a prestaje danom prestanka tih prava, odnosno danom prestanka radnog odnosa.

Podaci iz evidencije o korisnicima prava invalidskog osiguranja čuvaju se trajno.

Evidencije u oblasti rada utvrđene ovim zakonom vode se po propisanim jedinstvenim metodološkim principima.

Unošenje podataka u evidencije vrši se prema propisanom jedinstvenom kodeksu šifara.

Evidencije u oblasti rada utvrđene ovim zakonom vode se unošenjem podataka u kartoteke, knjige, obrasce, sredstva za automatsku obradu podataka i druga sredstva za vođenje evidencija.

Unošenje podataka vrši se na osnovu javnih i drugih isprava, izjave lica čiji se podaci unose u evidenciju i dokumentacije subjekta koji vodi evidenciju.

Prijave i izveštaji sa podacima iz evidencije u oblasti rada, utvrđeni ovim zakonom, dostavljaju se na propisanim obrascima.

Za tačnost podataka u evidenciji odgovoran je subjekt koji vodi evidenciju.

Za tačnost podataka datih izjavom odgovorno je lice koje je dalo izjavu.

Prikupljanje i obrada podataka vrši se u skladu sa usvojenim statističkim standardima i metodama i postupcima za prikupljanje, obradu, čuvanje, zaštitu i objavljivanje statističkih podataka.

Mesečni i godišnji izveštaji sa podacima iz evidencija dostavljaju se nadležnom saveznom organu koji vrši obradu i objavljivanje podataka za Saveznu Republiku Jugoslaviju.

Vođenjem evidencija u oblasti rada obezbeđuju se podaci za sistem statističkih istraživanja, jedinstveni informacioni sistem u oblasti zapošljavanja i organizacije za socijalno osiguranje i zapošljavanje.

Podaci sadržani u evidencijama u oblasti rada koriste se za sprovođenje statističkih istraživanja, informisanje i izvršavanje obaveza svih subjekata u procesu zapošljavanja, ostvarivanje prava po osnovu rada i socijalnog osiguranja, kao i za potrebe državnih organa u vođenju ekonomske i socijalne politike.

Podaci sadržani u evidencijama u oblasti rada mogu se koristiti i za potrebe istraživačkih organizacija, privrede, kao i pojedinaca za empirijska i naučna istraživanja i slične svrhe.

O načinu davanja podataka iz stava 3. ovog člana odlučuje subjekt koji vodi evidenciju.

Obezbeđenje i zaštita komunikacionog povezivanja podataka iz evidencija u oblasti rada utvrđenih ovim zakonom vrši se po propisanom postupku.

Zaštita podataka iz evidencija u oblasti rada koji su lične i poverljive prirode, vrši se na propisan način.

Novčanom kaznom od 500.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzeće ili drugo pravno lice:

1) ako ne vodi ili ako ne vodi po propisanim jedinstvenim metodološkim principima evidencije iz člana 2. tač. 1), 4), 6) - o zaposlenim licima koja upućuje na privremeni rad u svoje poslovne jedinice u inostranstvu, tačke 7) - o zaposlenim strancima u Saveznoj Republici Jugoslaviji i tačke 8) ovog zakona (član 3. stav 1. i član 44. stav 1);

2) ako neuredno vodi evidenciju o zaposlenim licima (član 5. i član 7. stav 1), evidenciju o zaradama zaposlenih lica (čl. 23. i 24. i član 25. stav 1), evidenciju o zaposlenim licima koja upućuju na privremeni rad u svoje poslovne jedinice u inostranstvu (član 29, član 30. tačka 1) i član 32), evidenciju o zaposlenim strancima u Saveznoj Republici Jugoslaviji (član 36. i član 37. stav 1) i evidenciju o korisnicima prava invalidskog osiguranja (čl. 41. i 42. i član 43. stav 1);

3) ako ne čuva trajno podatke iz evidencije o zaposlenim licima (član 7. stav 2), evidencije o zaradama zaposlenih (član 25. stav 3), evidencije o zaposlenim licima koja upućuju na privremeni rad u svoje poslovne jedinice u inostranstvu (član 35), evidencije o zaposlenim strancima u Saveznoj Republici Jugoslaviji (član 40. stav 2) i podatke iz evidencije o korisnicima prava invalidskog osiguranja (član 43. stav 2);

4) ako prijavu o slobodnom radnom mestu ne dostavi organizaciji za zapošljavanje u roku od osam dana od dana donošenja odluke o popuni slobodnog radnog mesta ili dostavljena prijava ne sadrži podatke iz člana 9. tač. 1) do 4) i tač. 7) do 16) ovog zakona (član 11);

5) ako izveštaj o realizaciji prijave o slobodnom radnom mestu, na propisanom obrascu, ne dostavi organizaciji za zapošljavanje u roku od osam dana od dana kada je bilo dužno da donese odluku o izboru po konkursu, odnosno oglasu (član 12);

6) ako organizacijama za zapošljavanje, za zdravstveno osiguranje i za penzijsko-invalidsko osiguranje, u roku od osam dana od dana zasnivanja, odnosno prestanka radnog odnosa, ne dostavi po jedan primerak prijave o zasnivanju, odnosno prestanku radnog odnosa sa zaposlenim licem, odnosno prijave ili odjave osiguranja (član 14. i 15);

7) ako izveštaj sa podacima iz evidencije o zaradama zaposlenih lica ne dostavlja organizaciji za penzijsko i invalidsko osiguranje (član 25. stav 2);

8) ako izveštaj sa podacima o zaposlenim licima koja upućuje na privremeni rad u svoju poslovnu jedinicu u inostranstvu ne dostavlja organizaciji za zapošljavanje (član 33. stav 2);

9) ako izveštaj o početku, odnosno prestanku rada stranca ne dostavi organizaciji za zapošljavanje u roku od osam dana od dana početka, odnosno prestanka rada stranca (član 37. stav 2).

Za radnju iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 30.000 do 50.000 dinara i odgovorno lice u državnom organu ili organizaciji, organu jedinice lokalne samouprave, preduzeću ili drugom pravnom licu.

Novčanom kaznom od 300.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice koje ima zaposlene ako učini radnje iz člana 50. stav 1. ovog zakona.

Novčanom kaznom do 30.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice:

1) ako, kao zaposleno lice, ne prijavi poslodavcu svaku promenu podataka, koji su u evidenciju uneseni na osnovu njegove izjave ili ličnih isprava, u roku od osam dana od dana nastanka promene (član 6);

2) ako, kao nezaposleno lice o kome se vodi evidencija iz člana 17. ovog zakona, ne prijavi svaku promenu podataka u roku od osam dana od dana nastanka promene (član 20);

3) ako u izjavi da netačne podatke (član 46. stav 2).

^*Novčane kazne za prekršaje koje su određene ovim zakonom izmenjene su Zakonom o izmenama zakona kojima su određene novčane kazne za privredne prestupe i prekršaje („Službeni glasnik RS“, broj 101/05).

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe Zakon o evidencijama u oblasti rada („Službeni list SFRJ“, br. 17/90) i član 14. Zakona o izmenama saveznih zakona kojima su određene novčane kazne za privredne prestupe i prekršaje („Službeni list SRJ“, br. 28/96).

Ovaj zakon stupa na snagu 1. januara 1997. godine.