Sud časti pri Privrednoj komori Srbije (u daljem tekstu: Sud časti) utvrđuje odgovornost i izriče mere zbog povrede dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala, u skladu sa Zakonom o privrednim komorama i drugim zakonima.

Sud časti je u vršenju funkcije nezavisan i samostalan u odlučivanju.

Sud časti utvrđuje odgovornost i izriče mere u postupku protiv članova Privredne komore Srbije i drugih privrednih subjekata (u daljem tekstu: privredni subjekat), koji posluju na teritoriji Republike Srbije, a protiv kojih se podnosi zahtev zbog povreda dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala.

Sud časti je nadležan da utvrđuje i povrede dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala koje učine strani privredni subjekti imaju registrovan ogranak, odnosno predstavništvo kod organa nadležnog za registraciju privrednih subjekata.

Sud časti ne odlučuje u potrošačkim sporovima.

Sedište Suda časti je u Beogradu, Resavska 13-15.

Sud časti ima svoj pečat, koji sadrži naziv Suda časti, sa oznakom sedišta.

Sud časti zaseda u svom sedištu.

Privredna komora Srbije (u daljem tekstu: Komora) može obrazovati odeljenja Suda časti pri regionalnim privrednim komorama i privrednoj komori glavnog grada.

Odeljenje Suda časti nadležno je da sudi u postupku protiv članova Komore čije je sedište na području regionalne privredne komore i privredne komore glavnog grada pri kojoj je obrazovano odeljenje Suda časti.

Odluku o obrazovanju odeljenja Suda časti donosi Upravni odbor Komore.

Odeljenja Suda časti u svom nazivu, pored naziva Suda časti, sadrže i skraćeni naziv privredne komore pri kojoj su obrazovana, sa oznakom adrese.

Odeljenje Suda časti ima svoj pečat, koji sadrži naziv odeljenja Suda časti, sa oznakom adrese.

Predsednika i zamenika predsednika Suda časti bira Upravni odbor Komore.

Predsednik i zamenik predsednika Suda časti biraju se na četiri godine i mogu biti ponovo birani.

Predsednik Suda časti predstavlja Sud časti, određuje sudiju pojedinca i utvrđuje sastav veća, odlučuje o izuzeću sudija, razmatra predstavke u vezi sa radom Suda časti, odobrava obračun troškova u vezi sa radom Suda časti i vrši druge poslove utvrđene ovim pravilnikom.

Zamenik predsednika Suda časti obavlja poslove predsednika Suda časti u slučaju njegovog odsustva ili sprečenosti i obavlja druge poslove koje mu poveri predsednik Suda časti.

Sudije Suda časti bira Upravni odbor Komore, na četiri godine i mogu biti ponovo birani.

Za sudije mogu biti birana lica sa položenim pravosudnim ispitom, odnosno ispitom izjednačenim sa pravosudnim ispitom, kao i lica za zvanjem nastavnika na visokoškolskoj ustanovi iz oblasti prava.

U prvostepenom postupku odlučuje sudija pojedinac.

U drugostepenom postupku odlučuje veće sastavljeno od troje sudija, od kojih je jedan predsednik veća.

Stručna služba Suda časti prima podneske, stara se o vođenju evidencija Suda časti, daje potrebna obaveštenja strankama, stara se o obezbeđivanju uslova za održavanje rasprave i sednica veća, učestvuje u pripremanju analiza i izveštaja Suda časti, obavlja stručne i administrativne poslove za potrebe Suda časti, vrši obračun troškova u vezi sa radom Suda časti i obavlja druge poslove kojima se obezbeđuju uslovi za rad Suda časti.

Stranke u postupku su tužilac Suda časti (u daljem tekstu: Tužilac) i privredni subjekat.

Tužilac prima prijave o učinjenim povredama, podnosi zahtev za utvrđivanje povrede dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala (u daljem tekstu: zahtev), zastupa zahtev pred Sudom časti, izjavljuje prigovor na prvostepenu odluku Suda časti i vrši druge radnje predviđene ovim pravilnikom.

Tužilac je nezavisan i samostalan u pokretanju postupka.

U postupku pred Sudom časti privredni subjekat zastupa zakonski zastupnik ili lice koje on ovlasti (u daljem tekstu: punomoćnik).

Sudija će biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu ako postoje okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost.

U slučaju da postoji neki od razloga za izuzeće, sudija je dužan da prekine svaki rad na tom predmetu i o tome obavesti predsednika Suda časti.

Izuzeće mogu tražiti i stranke.

Stranke mogu podneti zahtev za izuzeće do početka rasprave, a ako su za razlog za izuzeće saznale kasnije, zahtev podnose odmah po saznanju, a najkasnije do donošenja odluke.

Stranka je dužna da u zahtevu navede okolnosti zbog kojih smatra da postoji neki od razloga za izuzeće.

Pre donošenja rešenja o izuzeću na zahtev stranke, zatražiće se pisana izjava sudije čije se izuzeće traži, a po potrebi sprovešće se i druge radnje.

O izuzeću sudije odlučuje predsednik Suda časti.

Protiv rešenja kojim se zahtev za izuzeće usvaja nije dozvoljen prigovor.

Rešenje kojim se zahtev za izuzeće odbija može se pobijati samo prigovorom na odluku Suda časti.

U slučaju izuzeća sudije, kao i sprečenosti sudije da obavlja dužnost sudije, predsednik Suda časti odrediće novog sudiju.

Postupak pred Sudom časti vodi se na srpskom jeziku i ćiriličkom pismu.

Ako je u odeljenju Suda časti u službenoj upotrebi i jezik nacionalne manjine, postupak se može voditi na tom jeziku, u skladu sa zakonom kojim se uređuje službena upotreba jezika i pisama.

Prijava, zahtev, odgovor na zahtev, prigovor i drugi podnesci podnose se u pisanom obliku.

Podnesci iz stava 1. ovog člana moraju biti razumljivi i sadržati sve što je potrebno da bi se po njima moglo postupati.

Dostavljanje podnesaka privrednom subjektu vrši se na adresu sedišta privrednog subjekta, odnosno posebnu adresu za prijem pošte, registrovanu kod organa nadležnog za registraciju privrednih subjekata, na način kojim se može obezbediti podatak da je podnesak dostavljen.

Privredni subjekat je dužan da o promeni adrese sedišta, odnosno posebne adrese za prijem pošte, obavesti Sud časti odmah po izvršenoj promeni.

Ako je privredni subjekat odredio punomoćnika, podnesci se upućuju na adresu punomoćnika.

Ako dostavljanje nije moguće u skladu sa st. 1. ili 3. ovog člana, dostavljanje će se vršiti isticanjem podneska na oglasnoj tabli Komore.

Dostavljanje se smatra izvršenim po isteku osam dana od dana isticanja podneska na oglasnoj tabli Komore.

Dostavljanje se smatra izvršenim ako privredni subjekat ili njegov punomoćnik odbiju prijem podneska.

Postupak pred Sudom časti je javan.

Javnost se može isključiti u toku celog postupka ili u delu postupka na zahtev privrednog subjekta, u cilju zaštite poslovne tajne, u skladu sa posebnim zakonom.

Prijava o izvršenoj povredi dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala se podnosi tužiocu Suda časti.

Prijava sadrži:

1. poslovno ime i adresu sedišta privrednog subjekta protiv koga se podnosi prijava;

2. opis povrede u pogledu načina, vremena i mesta izvršenja i ostale okolnosti potrebne da se povreda što tačnije odredi;

3. ime, adresu i potpis podnosioca prijave.

Tužilac će odbaciti prijavu ako prijavljena radnja ne sadrži obeležje povrede dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala i ako je za pokretanje postupka nastupila zastarelost.

Tužilac će obavestiti podnosioca prijave u roku od 15 dana o odbacivanju prijave.

Tužilac može pokrenuti postupak i ako na bilo koji način sazna da je učinjena povreda iz nadležnosti Suda časti.

Postupak pred Sudom časti pokreće se zahtevom koji podnosi tužilac.

Zahtev treba da sadrži:

1. označenje Suda časti;

2. poslovno ime i adresu sedišta privrednog subjekta;

3. opis povrede u pogledu načina, vremena i mesta izvršenja i ostale okolnosti potrebne da se povreda što tačnije odredi;

4. dokaze koje treba izvesti na raspravi;

5. potpis tužioca.

Zahtev se može podneti u roku od šest meseci od saznanja za učinjenu povredu i učinioca, a najkasnije u roku od jedne godine od dana kada je povreda učinjena.

Predsednik Suda časti u roku od 15 dana od dana prijema zahteva određuje sudiju pojedinca i utvrđuje sastav veća.

Pripremanje rasprave obuhvata prethodno ispitivanje zahteva, dostavljanje zahteva na odgovor privrednom subjektu i zakazivanje rasprave.

Sud časti će rešenjem odbaciti zahtev:

1. ako je podnet neblagovremeno;

2. ako je ne sadrži elemente u skladu sa ovim pravilnikom;

3. ako Sud časti nije nadležan da po njemu postupa;

4. ako je postupak zbog iste povrede prema istom učiniocu već pokrenut ili okončan.

Protiv rešenja iz stava 2. ovog člana, može se izjaviti prigovor veću u roku od 15 dana.

Zahtev se dostavlja privrednom subjektu sa pozivom da u roku od osam dana podnese Sudu časti odgovor na zahtev.

Ako privredni subjekat ne odgovori na zahtev, ili odbije da učestvuje u postupku pred Sudom časti, postupak se nastavlja prema odredbama ovog pravilnika.

Sud časti određuje dan i čas održavanja rasprave, vodeći računa da između dostavljanja poziva i dana rasprave strankama ostane dovoljno vremena da se pripreme, a najmanje osam dana.

Sud časti otvara raspravu, utvrđuje da li su došla sva pozvana lica i da li su lica koja nisu došla uredno pozvana.

Ako privredni subjekat nije došao, a nema dokaza da je uredno pozvan, Sud časti donosi rešenje da se rasprava ne održi i zakazuje novu raspravu.

Sud časti može odlučiti da se rasprava održi iako postoje uslovi za odlaganje rasprave zbog nedolaska privrednog subjekta, ako bi se prema dokazima koji se nalaze u spisima mogla doneti odluka kojom se utvrđuje da privredni subjekat nije odgovoran za povredu dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala.

Odsustvo uredno pozvanog privrednog subjekta ili tužioca nije smetnja za održavanje rasprave.

Sud časti rukovodi raspravom i stara se da se na raspravi iznesu svi dokazi i utvrde činjenice, koje su bitne za utvrđivanje postojanja povrede i donošenje odluke.

Sud časti može da donosi zaključke o upravljanju postupkom koje smatra potrebnim za efikasno vođenje postupka.

Sud časti stara se o održavanju reda za vreme rasprave i zaštiti ugleda Suda časti i učesnika u postupku.

Ako privredni subjekat, tužilac, svedok, veštak, ili drugo lice koje prisustvuje raspravi ometa red ili ne poštuje naređenja sudije pojedinca za održavanje reda, Sud časti će ga opomenuti.

Ako opomenuto lice nastavi sa ometanjem reda, Sud časti će ga udaljiti sa rasprave.

Rasprava se može odložiti radi pribavljanja novih dokaza. U rešenju kojim se odlaže rasprava, kada je to moguće, odrediće se dan i čas kada će se održati nova rasprava.

Stranke mogu do završetka rasprave predlagati da se utvrde nove činjenice i pribave novi dokazi.

Sud časti može odlučiti da se izvedu dokazi koji nisu predloženi ili od kojih je predlagač odustao.

Ako posle odlaganja, rasprava bude nastavljena pred drugim sudijom pojedincem, rasprava mora početi iznova, ali se iskazi svedoka i veštaka mogu samo pročitati, o čemu odlučuje sudija pojedinac.

Dokazivanje predstavlja utvrđivanje svih činjenica za koje Sud časti smatra da su važne za pravilno odlučivanje.

Sud časti utvrđuje činjenice na osnovu: izjava stranaka, isprava, saslušanja svedoka, veštačenja, kao i svih drugih sredstava kojima se utvrđuju činjenice.

Ako privredni subjekat predloži izvođenje dokaza, dužan je da po nalogu Suda časti unapred položi iznos potreban za podmirenje troškova koji će nastati povodom izvođenja dokaza.

Za svedoke se mogu pozvati lica za koja je verovatno da će dati obaveštenje o povredi koja je predmet rasprave ili o drugim činjenicama koje se utvrđuju u postupku.

Svedoci se ispituju ponaosob i bez prisustva ostalih svedoka.

Posle opštih pitanja, svedok se poziva da iznese sve što mu je o predmetu poznato, zatim će mu se postavljati pitanja radi proveravanja, dopune i razjašnjenja.

Nije dozvoljeno postavljati takva pitanja u kojima je već sadržano kako bi trebalo odgovoriti.

Svedok će se uvek pitati otkud mu je poznato ono o čemu svedoči.

Svedoci se mogu suočiti, ako se njihovi iskazi ne slažu u pogledu važnih činjenica.

Sud časti će izvesti dokaze veštačenjem, kada je za utvrđivanje ili ocenu neke činjenice u postupku potrebno pribaviti nalaz i mišljenje od lica koje raspolaže potrebnim stručnim znanjem.

Veštačenje vrše veštaci iz redova stalnih sudskih veštaka.

Veštačenje se može poveriti i naučnoj ili stručnoj ustanovi.

Sud časti određuje okvire veštačenja i rokove za pismeno podnošenje nalaza i mišljenja veštaka.

Na izuzeće veštaka primenjuju se odredbe ovog pravilnika o izuzeću sudije.

Ako Sud časti dozvoli prekid rasprave radi pripremanja izmene zahteva, odrediće rok u kome tužilac mora podneti novi zahtev.

Novi zahtev dostavlja se privrednom subjektu sa pozivom da u roku od osam dana podnese odgovor na zahtev.

Ako tužilac u ostavljenom roku ne podnese zahtev, Sud časti će nastaviti raspravu na osnovu ranijeg zahteva.

Ukoliko se pred Sudom časti vode odvojeni postupci protiv istog privrednog subjekta za više povreda, predsednik Suda časti može odlučiti da sprovede jedinstveni postupak i donese jedna odluka.

Protiv rešenja kojim je određeno spajanje postupaka ili kojim je odbijen predlog za spajanje postupaka nije dozvoljen prigovor.

Sud časti obustaviće postupak ako tužilac odustane od zahteva, ako nastupi zastarelost ili ako privredni subjekat prestane da postoji.

O toku rasprave vodi se zapisnik.

Zapisnik sadrži bitne podatke o sadržini preduzetih radnji na raspravi.

Zapisnik sačinjava zapisničar po glasnom kazivanju sudije pojedinca.

Zapisnik potpisuju sudija pojedinac, privredni subjekat, tužilac i zapisničar.

Stranke imaju pravo da pregledaju zapisnik i priloge, da stavljaju primedbe u pogledu sadržine i traže njegovu ispravku.

Ukoliko zahtevaju, strankama će se posle završetka rasprave dati kopija zapisnika.

Izuzetno, kad okolnosti to zahtevaju, Sud časti može uz pristanak stranaka odlučiti da se rasprava tonski snima.

Ukoliko je napravljen tonski snimak rasprave, sudija pojedinac će u roku od 15 dana posle održane rasprave sačiniti sumarni zapisnik u kome će navesti osnovne podatke o održanoj raspravi, predmetu postupka i donetoj odluci.

Audio snimak na kojem je zabeležen ceo tok rasprave ostaje u spisima predmeta.

Sud časti donosi odluku na osnovu dokaza koji su izvedeni tokom postupka.

Sud časti je dužan da savesno oceni svaki dokaz pojedinačno i u vezi sa ostalim dokazima i da na osnovu takve ocene izvede zaključak da li je neka činjenica utvrđena.

Prilikom izricanja mera, Sud časti će uzeti u obzir okolnosti konkretnog slučaja koje mogu uticati na izricanje strože ili blaže mere, a naročito težinu povrede i njene posledice.

Donetu odluku Sud časti saopštava strankama, odmah po zaključenju rasprave.

Izuzetno, u složenijim slučajevima, Sud časti može odlučiti da ne saopštava odluku, već da je dostavi strankama u pisanom otpravku, najkasnije u roku od 30 dana od dana zaključene rasprave.

Pisano izrađena odluka sadrži: uvod, izreku, obrazloženje i pouku o pravu na prigovor.

Uvod odluke sadrži: označenje Suda časti, ime i prezime sudije pojedinca, označenje stranaka, predmet postupka, dan zaključenja rasprave, kao i dan kada je odluka doneta.

Izreka odluke sadrži: poslovno ime privrednog subjekta, odluku kojom se utvrđuje da li je privredni subjekat učinio povredu dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala, činjenični opis povrede, vreme, mesto i način kako je povreda učinjena, vrstu izrečene mere, kao i odluku o troškovima postupka.

U obrazloženju odluke Sud časti iznosi razloge za svaku tačku odluke.

Sudija pojedinac izrađuje i potpisuje odluku.

Pisani otpravak odluke dostavlja se strankama u roku od 30 dana od dana zaključene rasprave.

Zbog povrede dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala, mogu se izreći sledeće mere:

1. opomena;

2. javna opomena sa objavljivanjem na Upravnom odboru Komore;

3. javna opomena sa objavljivanjem na internet stranici Komore.

Izuzev mera iz stava 1. ovog člana, Sud časti može izreći i druge mere koje su mu zakonskim propisima stavljene u nadležnost.

Sud časti može izreći i zaštitne mere, utvrđene posebnim zakonom.

Protiv prvostepene odluke stranke u postupku mogu izjaviti prigovor Sudu časti u roku od 15 dana od dana prijema odluke.

Prigovor treba da sadrži:

1. označenje pobijane odluke;

2. razloge za prigovor;

3. obrazloženje prigovora;

4. izjavu da li se prvostepena odluka pobija u celini ili delimično;

5. potpis podnosioca prigovora.

Prigovor protiv odluke odlaže izvršenje prvostepene odluke.

Prvostepena odluka se može pobijati zbog povrede postupka propisanog ovim pravilnikom, zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, zbog pogrešne primene materijalnog prava, zbog izrečene mere, odnosno zaštitne mere za povredu dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala, kao i odluke o troškovima postupka.

Prigovor se podnosi Sudu časti u dva primerka.

Neblagovremene i nepotpune prigovore odbacuje rešenjem sudija pojedinac.

Primerak prigovora dostavlja se drugoj strani koja može u roku od osam dana od dana prijema prigovora podneti Sudu časti odgovor na prigovor.

Prigovor i odgovor na prigovor, sa svim spisima, sudija pojedinac dostavlja veću.

O prigovoru odlučuje veće, na sednici.

Odluke veća su konačne i izvršne.

Veće ispituje prvostepenu odluku u delu u kome se pobija prigovorom i u granicama razloga navedenih u prigovoru pazeći, po službenoj dužnosti, na povredu postupka i na pravilnu primenu materijalnog prava.

Rešavajući po prigovoru veće može da:

1) odbaci prigovor ako ne sadrži elemente u skladu sa ovim pravilnikom;

2) odbije prigovor kao neosnovan i potvrdi prvostepenu odluku;

3) usvoji prigovor i preinači prvostepenu odluku.

Ako je prigovor izjavljen samo u korist privrednog subjekta, prvostepena odluka se ne može izmeniti na njegovu štetu.

Veće će odlukom usvojiti prigovor i preinačiti prvostepenu odluku ako nađe da je:

1. učinjena povreda postupka ili da je činjenično stanje pogrešno, odnosno nepotpuno utvrđeno

2. činjenično stanje pravilno utvrđeno, ali da je pogrešno primenjeno materijalno pravo i pogrešno izrečena mera za povredu dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala ili zaštitna mera.

U slučaju iz stava 1. tačka 1. ovog člana, veće će zakazati novu raspravu i izvesti sve radnje i raspraviti sva sporna pitanja, u skladu sa odredbama ovog pravilnika kojim se uređuje prvostepeni postupak.

Na novoj raspravi stranke mogu iznositi nove činjenice i predlagati nove dokaze.

Pisano izrađena odluka veća sadrži: uvod, izreku i obrazloženje.

Uvod sadrži: označenje suda, sastav veća, označenje stranaka, označenje pobijane odluke, ko je podneo prigovor, dan kada je odluka doneta.

Izreka sadrži: iskaz da li je pobijana odluka potvrđena ili preinačena i kako je odlučeno o troškovima postupka.

Obrazloženje sadrži: podatke o obimu i razlozima pobijanja odluke i razloge kojima se veće rukovodilo pri donošenju odluke.

Protiv rešenja sudije pojedinca dozvoljen je prigovor ako ovim pravilnikom nije drugačije određeno.

U postupku po prigovoru protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe o prigovoru protiv prvostepene odluke, osim odredaba o odgovoru na prigovor.

Troškovi postupka obuhvataju troškove sudskog paušala i troškove dokazivanja.

Visinu sudskog paušala utvrđuje nadležni organ Komore posebnom odlukom.

Troškove postupka snosi privredni subjekat, ako je utvrđeno da je privredni subjekat učinio povredu dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala.

Ako je zahtev odbačen, ili je postupak obustavljen, ili je utvrđeno da privredni subjekat nije učinio povredu dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala, troškove postupka snosi Komora.

Mera opomene izvršava se dostavljanjem pravnosnažne odluke strankama.

Mera javne opomene sa objavljivanjem na Upravnom odboru Komore, izvršava se objavljivanjem izreke pravnosnažne odluke na sednici Upravnog odbora Komore.

Mera javne opomene sa objavljivanjem na internet stranici Komore izvršava se objavljivanjem izreke pravnosnažne odluke na internet stranici Komore u trajanju od 30 dana od dana objavljivanja.

Evidenciju izrečenih mera vodi Sud časti.

U evidenciju se unosi: poslovno ime i adresa sedišta privrednog subjekta, opis povrede, izrečena mera i datum konačnosti odluke.

Izrečena mera briše se iz evidencije po proteku roka od dve godine od konačnosti odluke ako se drugom odlukom ne utvrdi nova povreda dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala.

Svi postupci započeti pred Sudom časti Privredne komore Srbije, kao i pred Sudom časti Privredne komore Beograda i sudovima časti regionalnih privrednih komora, obrazovanih u skladu sa Zakonom o privrednim komorama („Službeni glasnik RS", br. 65/01, 36/09 i 99/11 - dr. zakon), nastavljaju se pred ovim sudom časti, a po odredbama pravilnika koji su bili na snazi u vreme pokretanja tih postupaka.

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o Sudu časti pri Privrednoj komori Srbije („Službeni glasnik RS", broj 39/06).

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.