(1) Stalna arbitraža pri Privrednoj komori Srbije (u daljem tekstu: Arbitraža) je stalna arbitražna institucija za rešavanje domaćih sporova (sporova bez međunarodnog elementa) i sporova iz međunarodnih poslovnih odnosa (sporova sa međunarodnim elementom) i vršenje posredovanja iz međunarodnih poslovnih odnosa, kada je ugovorena njena nadležnost.

(2) Arbitraža je nezavisni organ i u svom odlučivanju je samostalna.

(3) Sedište Arbitraže je u Beogradu, Knez Mihajlova 10.

(1) Arbitraža ima predsednika, Predsedništvo i Sekretarijat.

(2) Rešavanje sporova vrši arbitar pojedinac ili arbitražno veće. Posredovanje vrši posrednik ili komisija za posredovanje.

(1) Predsedništvo Arbitraže u širem sastavu čine predsednik Arbitraže, dva potpredsednika i četiri člana.

(2) Predsednik Arbitraže i dva potpredsednika sačinjavaju Predsedništvo Arbitraže u užem sastavu (u daljem tekstu: Predsedništvo).

(3) Predsednika, potpredsednike i članove Predsedništva Arbitraže u širem sastavu bira i razrešava Upravni odbor Privredne komore Srbije na period od četiri godine, s tim što mogu biti ponovo birani.

(4) Predsednik, a u njegovoj odsutnosti jedan od potpredsednika Arbitraže koga odredi Predsednik Arbitraže, predstavlja Arbitražu i organizuje njen rad, predsedava sednicama Predsedništva, imenuje arbitre i predsednike arbitražnih veća u slučajevima predviđenim ovim pravilnikom i vrši druge poslove predviđene ovim pravilnikom.

(5) Predsedništvo prethodno utvrđuje da li su stranke zaključile u pisanom obliku sporazum o Arbitraži, prethodno odlučuje o nadležnosti Arbitraže, odlučuje o izuzeću arbitara i o drugim pitanjima za koja je nadležno po ovom pravilniku.

(6) Predsedništvo Arbitraže u širem sastavu ostvaruje nadzor nad primenom ovog pravilnika, prati i razmatra praksu rešavanja sporova, usvaja godišnji izveštaj o radu, utvrđuje izmene Pravilnika Arbitraže i vrši druge poslove za koje je nadležno po ovom Pravilniku.

(7) Kvorum za sednice postoji ako je prisutno više od polovine članova. Učešće može biti realizovano putem telefona ili video konferencije, kao i preko interneta.

(8) Odluke se donose većinom glasova prisutnih članova. U slučaju jednake podele glasova, glas predsednika je odlučujući.

(9) Odluke se mogu donositi i putem korespondencije, pri čemu važi analogna primena odredaba st. 7. i 8. ovog člana. U tom slučaju predsednik podnosi pisani predlog članovima i određuje rok u kome će se oni izjasniti glasanjem pisanim putem.

(10) Ako je predsednik ili jedan od potpredsednika Arbitraže sprečen da duže vreme vrši dužnost, Predsedništvo Arbitraže u širem sastavu će odrediti jednog svog člana za zamenika predsednika odnosno potpredsednika dok ta sprečenost traje.

(11) Predsedništvo je ovlašćeno da u hitnim slučajevima kolektivno vrši pojedine poslove iz nadležnosti Predsedništva u širem sastavu, s tim što je dužno da ga o tome obavesti na prvoj narednoj sednici.

(1) Sekretarijat Arbitraže vrši stručne i administrativne poslove Arbitraže.

(2) Sekretar Arbitraže rukovodi Sekretarijatom, potpisuje tekuću prepisku Arbitraže, učestvuje bez prava glasa u radu Predsedništva i vrši druge poslove predviđene ovim pravilnikom.

(1) Stranke su slobodne u izboru arbitara.

(2) Arbitar može biti svako fizičko lice koje je poslovno sposobno, osim ako stranke nisu sporazumno predvidele posebne dodatne uslove u pogledu kvalifikacija arbitara.

(3) Arbitri mogu biti domaći i strani državljani.

(4) Stranka koja je predložila arbitra, dužna je da Arbitraži uz njegovo ime, dostavi i njegovu adresu i kvalifikacije.

(5) Predsednik ili potpredsednik Arbitraže može biti biran samo za predsednika arbitražnog veća ili arbitra pojedinca, dok ostali članovi Predsedništva u širem sastavu mogu biti birani i za člana arbitražnog veća.

(6) Arbitraža nema listu arbitara. Arbitraža može da sastavi i objavi spisak stručnih lica za rešavanje sporova koje stranke mogu da imenuju za arbitre.

(7) Podaci u spisku iz stava 6. ovog člana se ne smatraju preporukom, niti obavezuju na bilo koji način stranke ili Arbitražu.

Rešavanje domaćih sporova (sporova bez međunarodnog elementa) i sporova iz međunarodnih poslovnih odnosa (sporova sa međunarodnim elementom), za koje je ugovorena nadležnost Arbitraže u skladu sa ovim pravilnikom, vrši arbitar pojedinac ili arbitražno veće, u skladu sa Zakonom koji uređuje arbitražu i ovim pravilnikom.

(1) Nadležnost Arbitraže može se zasnovati samo pisanim sporazumom stranaka. Ovaj sporazum se može zaključiti kako u pogledu određenog spora, tako i u pogledu budućih sporova koji mogu proisteći iz određenog pravnog odnosa.

(2) Pod pisanim sporazumom podrazumevaju se i sporazumi o nadležnosti Arbitraže zaključeni razmenom poruka putem sredstava komunikacije, koja omogućavaju pisani dokaz o sporazumu stranaka, bez obzira da li su te poruke stranke potpisale.

(3) Arbitražni sporazum je punovažno zaključen i kada se stranke u pisanom ugovoru pozovu na drugo pismeno koje sadrži sporazum o arbitraži (opšti uslovi za zaključenje pravnog posla, tekst drugog ugovora i sl.) ako je cilj tog pozivanja da sporazum o arbitraži postane sastavni deo ugovora.

(4) Smatra se da postoji sporazum o arbitraži ako tužilac pisanim putem pokrene arbitražni spor, a tuženi izričito prihvati arbitražu i s tim se saglasi u pisanoj formi ili u izjavi na zapisniku na ročištu, kao i ako uzme učešće u arbitražnom postupku i do upuštanja u raspravljanje o predmetu spora ne istakne prigovor da ne postoji sporazum o arbitraži, odnosno ne ospori nadležnost Arbitraže.

Stranke koje su ugovorile nadležnost Arbitraže prihvatile su time i odredbe ovog pravilnika, osim ako su predvidele, u skladu sa članom 43, da se na vođenje spora primenjuju "Arbitražna pravila Komisije Ujedinjenih nacija za međunarodno trgovinsko pravo (UNCITRAL) pred Stalnom arbitražom pri Privrednoj komori Srbije".

Ništavost ili nepostojanje osnovnog ugovora ne povlači sa sobom ništavost arbitražnog sporazuma.

(1) Ako tužena strana ospori postojanje arbitražnog sporazuma ili ne odgovori na tužbu, Predsedništvo prethodno utvrđuje da li je u ispravama koje je tužilac podneo sadržan sporazum o nadležnosti Arbitraže.

(2) Kad Predsedništvo prethodno utvrdi da je u ispravama, koje je tužilac podneo, sadržan sporazum o nadležnosti Arbitraže, postupak se nastavlja i ako druga stranka odbije da učestvuje u njemu.

(3) Odlukom iz stava 2. ovog člana ne prejudicira se konačna odluka arbitražnog veća ili arbitra pojedinca o postojanju i punovažnosti arbitražnog sporazuma, kao i o nadležnosti Arbitraže.

Ako Predsedništvo utvrdi da u ispravama koje je tužilac podneo nije sadržan sporazum o Arbitraži, Sekretarijat Arbitraže poziva tuženog da se u roku od 15 dana od dana prijema poziva izjasni da li prihvata nadležnost Arbitraže. Ako tuženi ne odgovori ili odbije da prihvati nadležnost, Sekretarijat Arbitraže obaveštava tužioca da se ne može pristupiti arbitraži i određuje iznos naknade prouzrokovanih troškova koji će se tužiocu odbiti od uplaćenih arbitražnih troškova.

(1) Arbitraža može da odbije da rešava spor i kada je njena nadležnost ugovorena, ako arbitražni sporazum ili ugovor o osnovnom poslu sadrže odredbe koje nisu u skladu sa nadležnostima i načelima arbitraže, kao i kada su zahtevi i postupanje stranaka u toku postupka takvi da onemogućavaju normalno odvijanje arbitražnog postupka.

(2) Odluku o odbijanju nadležnosti donosi Predsedništvo.

Arbitražno veće i arbitar pojedinac paze po službenoj dužnosti u toku celog postupka da li se radi o sporu iz nadležnosti Arbitraže u smislu člana 6. ovog pravilnika.

(1) Prigovor nenadležnosti tuženi može da istakne u odgovoru na tužbu ili drugom podnesku pre rasprave, a na raspravi, pre upuštanja u raspravljanje o predmetu spora, samo ako nije dostavio odgovor na tužbu ili drugi podnesak.

(2) O prigovoru nenadležnosti raspravlja se u kontradiktornom postupku. Ako je prigovor nenadležnosti odbijen, arbitražno veće ili arbitar pojedinac donosi delimičnu odluku ili zaključak koji se obrazlaže u konačnoj odluci o predmetu spora.

(3) Kada je odbijen prigovor nenadležnosti, bez obzira da li je o ovom pitanju odlučeno zaključkom ili odlukom, spor se nastavlja pred arbitrom pojedincem ili arbitražnim većem.

(4) Arbitražno veće ili arbitar pojedinac donosi odluku ako usvoji prigovor nenadležnosti i oglasi se nenadležnim.

(1) Spor rešava arbitar pojedinac, kada stranke tako predvide ili kada se radi o sporu čija vrednost nije veća od 50,000 evra.

(2) U svim ostalim slučajevima, spor rešava arbitražno veće, koje se sastoji od tri člana.

(1) Stranke mogu sporazumno, u roku od 15 dana od odgovora na tužbu, da izaberu arbitra pojedinca i da o tome pismeno obaveste Arbitražu. Za arbitra pojedinca može da bude izabran i predsednik ili potpredsednik Arbitraže, ili jedan od članova Predsedništva u širem sastavu.

(2) Stranke mogu da sporazumno prepuste predsedniku izbor i imenovanje arbitra pojedinca.

(3) Ako stranke u navedenom roku ne izaberu sporazumno arbitra pojedinca, njegovo imenovanje vrši predsednik. Predsednik ili potpredsednik Arbitraže ne može biti imenovan na ovaj način.

(1) U sporovima koje rešava arbitražno veće, tužilac će izabrati svog arbitra prilikom podnošenja tužbe, odnosno prilikom uplate arbitražnih troškova, a tuženi u odgovoru na tužbu.

(2) Ako jedna ili obe stranke ne izaberu svoje arbitre u rokovima iz stava 1. ovog člana, ili ako u roku od 15 dana ne izaberu drugog arbitra, ako izabrani arbitar ne prihvati svoje imenovanje ili ako imenovanje prepuste Arbitraži, arbitre imenuje predsednik u daljem roku od 15 dana, o čemu se obaveštavaju stranke i imenovani arbitri, u roku od tri dana od imenovanja.

(3) Ako stranka dva puta uzastopno izabere za arbitra lica koja se ne prihvataju imenovanja, pravo imenovanja prelazi na predsednika.

(4) U roku od 15 dana od dana prijema izveštaja o svom imenovanju, imenovani arbitri sporazumno biraju trećeg arbitra kao predsednika veća. Oni mogu da izaberu za predsednika veća, predsednika ili potpredsednika Arbitraže, ili jednog od članova Predsedništva u širem sastavu.

(5) Ako imenovani arbitri u roku od 15 dana ne izvrše izbor, predsednika veća imenuje predsednik Arbitraže u daljem roku od 15 dana. Predsednik ili potpredsednik Arbitraže ne može biti imenovan na ovaj način.

(6) Odredba iz stava 3. ovog člana primenjuje se i u slučaju izbora predsednika veća.

Ako se u jednom sporu pojavljuju kao tužioci ili tuženi više lica, oni će se prethodno sporazumeti o izboru zajedničkog arbitra. Ako se ne sporazumeju u rokovima predviđenim ovim pravilnikom, arbitra imenuje predsednik.

(1) Lice koje treba da bude arbitar pisanim putem izjavljuje da li se prihvata ove dužnosti i dužno je da otkrije bilo koju okolnost koja može da izazove sumnju u njegovu nepristrasnost ili nezavisnost.

(2) Ova izjava se podnosi Sekretarijatu koji je dostavlja strankama.

(3) Ako stranke ne stave primedbe u roku od osam dana od dana prijema izjave, arbitar će se smatrati imenovanim.

(4) Ako jedna ili obe stranke stave primedbe, o konačnom imenovanju arbitra odlučuje Predsedništvo.

(5) Ovom odredbom ne dira se u odredbe o izuzeću arbitra.

(1) Arbitri ne mogu dati, pismeno ili usmeno, mišljenje ili savet, niti mogu biti zastupnici u sporu koji se vodi pred Arbitražom.

(2) Zaposleni kod stranaka, članovi njihovih organa i stalni saradnici, ne mogu biti imenovani za arbitre u sporovima u kojima učestvuju te stranke.

(1) Ako arbitar iz pravnih ili stvarnih razloga nije više u mogućnosti da obavlja svoje dužnosti ili iz drugih opravdanih razloga ne izvršava svoje dužnosti u primerenom roku, njegov mandat prestaje ako se povuče sa funkcije.

(2) Stranke se mogu sporazumeti o opozivu arbitra ako on iz stvarnih ili pravnih razloga nije više u stanju da obavlja svoje dužnosti ili ih ne obavlja u primerenom roku.

(3) Svaka stranka može zatražiti da Predsedništvo odluči o prestanku mandata arbitra iz razloga navedenih u stavu 2. ovog člana.

(4) Činjenica da je na osnovu ovog člana ili člana 22. arbitru prestala funkcija, ne znači da se time priznaje kao osnovan bilo koji od razloga pomenutih u ovom članu ili u članu 22. stav 1.

(1) Izuzeće arbitra može se tražiti samo ako postoje okolnosti koje mogu izazvati opravdanu sumnju u njegovu nepristrasnost ili nezavisnost ili ako arbitar nema kvalifikacije koje su stranke sporazumno utvrdile. Stranka može zahtevati izuzeće arbitra čije je imenovanje predložila sama ili zajedno sa protivnom strankom samo iz razloga koji je nastao ili za koji je saznala posle izvršenog imenovanja.

(2) Zahtev za izuzeće mora da se podnese u roku od 15 dana pošto je stranka saznala za razloge izuzeća ili od imenovanja arbitra, a može da se podnese do donošenja odluke.

(3) O zahtevu za izuzeće obaveštavaju se druga stranka, arbitar čije se izuzeće traži i drugi članovi arbitražnog veća. Odluku o izuzeću donosi Predsedništvo po pribavljenom izjašnjenju arbitra čije se izuzeće zahteva. Odluka Predsedništva ne mora biti obrazložena.

(1) Ako za vreme trajanja mandata arbitar bude sprečen u vršenju svojih funkcija, stranka koja ga je izabrala, najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema poziva Arbitraže, predlaže imenovanje drugog arbitra.

(2) Ako je arbitra koji je sprečen da vrši svoje funkcije, imenovao predsednik, na njegovo mesto predsednik imenuje drugog arbitra u roku od 15 dana.

(3) Ako su predsednika veća, koji je sprečen u obavljanju svoje funkcije, izabrali arbitri stranaka, novog predsednika veća biraju arbitri stranaka u roku od 15 dana.

(4) Ako je predsednik imenovao predsednika veća koji je sprečen da obavlja svoju funkciju, novog predsednika veća imenuje predsednik u roku od 15 dana.

Arbitražni postupak može se započeti i bez prethodnog postupka posredovanja.

(1) Spor počinje podnošenjem zahteva za arbitražu ili tužbe Sekretarijatu Arbitraže.

(2) Zahtev za arbitražu ili tužba se podnosi Sekretarijatu Arbitraže u pet primeraka.

(3) Zahtev za arbitražu sadrži:

a) ime (poslovno ime) tužioca i tuženog, njihova prebivališta, odnosno sedišta;

b) dokaz o postojanju sporazuma o Arbitraži;

c) imenovanje arbitra.

(4) Tužba sadrži pored elemenata navedenih u stavu 3. ovog člana jedan ili više tužbenih zahteva, opis i vrednost predmeta spora kao i predloge dokaza koji treba da se izvedu.

(5) Zahtev za arbitražu ili tužba i dokazi podnose se na jeziku o kome su se stranke sporazumele, a ako takvog sporazuma nema, na srpskom jeziku i na jeziku na kome je između stranaka sačinjen ugovor.

(6) Ako u sporu ima više lica na strani tuženog, Sekretarijat Arbitraže će zahtevati da mu se dostavi odgovarajući broj prepisa zahteva za arbitražu ili tužbe sa prilozima.

(7) Sekretarijat Arbitraže dostavlja zahtev za arbitražu ili tužbu sa prilozima tuženoj strani na odgovor, uz naznačenje u kom broju primeraka odgovor sa prilozima treba da bude podnet.

(1) Rok za dostavljanje odgovora na zahtev za arbitražu ili tužbu je 30 dana od dana prijema zahteva ili tužbe.

(2) U odgovoru, tuženi se izjašnjava o zahtevima tužioca i iznosi svoja sredstva odbrane zajedno sa odgovarajućim dokumentima.

(3) Jedan primerak odgovora Sekretarijat Arbitraže dostavlja tužiocu.

(1) Tuženi može u odgovoru na tužbu podneti protivtužbu, ako zahtev protivtužbe proističe iz istog pravnog odnosa. Izuzetno, protivtužba se može podneti i nakon odgovora na tužbu, o čemu odlučuje arbitražno veće ili arbitar pojedinac, ceneći sve okolnosti slučaja, a posebno uzimajući u obzir stadijum u kom se postupak nalazi i stav tužioca.

(2) Protivtužba se dostavlja tužiocu, koji može u roku od 30 dana od dana prijema protivtužbe dostaviti svoj odgovor.

(3) Na protivtužbu se na odgovarajući način primenjuje odredbe ovog pravilnika o tužbi.

Ako su pred Arbitražom stranke jedna protiv druge podnele više tužbi, koje potiču iz raznih pravnih odnosa, Sekretarijat Arbitraže nastojaće da se postupak po ovim tužbama spoji i da o njima odluči isto arbitražno veće radi ekonomičnosti postupka.

(1) Dostavljanje poziva i drugih pismena strankama u toku postupka vrši se na poštansku adresu primaoca, putem pošte, preporučenim pismom uz povratnu potvrdu o prijemu ili na drugi način kojim se obezbeđuje pisani dokaz o tome da je pismeno upućeno.

(2) Poštanska adresa je adresa na koju primalac redovno prima poštu. Ako primalac nije odredio drugu adresu ili ako drugo ne proizilazi iz okolnosti slučaja, poštanskom adresom se smatra adresa poslovnog sedišta pravnog lica ili njegovog ogranka, odnosno adresa redovnog boravišta fizičkog lica ili adresa navedena u sporazumu o arbitraži.

(3) Ako se adresa iz stava 2. ovog člana ne može utvrditi, smatra se da je pismeno primljeno ako je upućeno na poslednju poznatu poštansku adresu koju je ta stranka ili druga stranka prijavila.

(4) Smatra se da je dostavljanje punovažno izvršeno i onda kada stranka ili njen punomoćnik odbiju da prime poziv i druga pismena.

(5) Ako su stranke odredile svoje punomoćnike, svi pozivi i pismena upućuju se na adresu punomoćnika.

(6) Dostavljanje pismena vrši se direktno ili neposredno stranci, kada je za svog punomoćnika odredila lice koje je kod nje zaposleno.

(7) Smatra se da je pismeno dostavljeno onog dana kada je primljeno, a ako nije primljeno, onog dana kada je dostavljanje pokušano prema st. 3. i 4. ovog člana.

(8) Ako uredno pozvani tuženi ne odgovori na tužbu ili poziv, ili odbije da uzme učešće u arbitražnom postupku, arbitražni postupak se nastavlja prema odredbama ovog pravilnika.

Ako su se stranke o tome dogovorile, pismena i komunikacije se u toku postupka mogu dostavljati odnosno obavljati elektronskim putem.

(1) Nakon što arbitražno veće ili arbitar pojedinac preuzme od Sekretarijata Arbitraže predmet u rad, obavlja konsultacije sa strankama i bez odlaganja utvrđuje vremenski plan arbitražnog postupka.

(2) Vremenski plan sadrži rokove za eventualne nove podneske stranaka, datum održavanja usmene rasprave, plan izvođenja pojedinih dokaza, kao i vreme, odnosno datum do kada arbitar pojedinac, odnosno arbitražno veće, planira donošenje konačne arbitražne odluke. Vremenski plan, osim pomenutih, može sadržati i druge potrebne elemente.

(3) Sačinjen vremenski plan toka postupka, kao i njegove eventualne izmene, arbitražno veće odnosno arbitar pojedinac dostavljaju strankama i Sekretarijatu.

(1) Usmena rasprava se održava kada arbitražno veće ili arbitar pojedinac, smatra da su se za to ispunili uslovi.

(2) Ako arbitri utvrde da su pisani podnesci i dokazi dovoljni za donošenje odluke i bez usmene rasprave, ako nijedna od stranaka ne zahteva održavanje usmene rasprave, neće se zakazivati usmena rasprava, već će se obavestiti stranke da će odluka biti doneta na osnovu podnetih pisanih dokaza.

(3) Ako ni jedna od stranaka u roku od 15 dana od dana prijema ovog saopštenja ne zahteva usmenu raspravu, arbitri donose odluku bez rasprave, na osnovu podnetih dokaza.

(4) Predlog da se odluka donese bez održavanja usmene rasprave mogu podneti i stranke sporazumno.

(5) Usmena rasprava će se održati uvek kada jedna stranka to zahteva.

(6) Usmenu raspravu pisanim putem zakazuje predsednik arbitražnog veća, u ime i u dogovoru sa ostalim arbitrima, odnosno arbitar pojedinac.

(1) Rokovi određeni ovim pravilnikom mogu se produžiti na zahtev stranaka u opravdanim slučajevima. Zahtev stranaka za produženje roka podnosi se u pisanoj formi, najkasnije poslednjeg dana prvobitnog roka. Zahtev mora biti obrazložen, uz podnošenje odgovarajućeg dokaza ako je to potrebno.

(2) Veće, odnosno arbitar pojedinac vodi računa da se ne odugovlači postupak.

(1) Usmene rasprave se, po pravilu održavaju u sedištu Arbitraže.

(2) Na predlog stranaka, arbitražno veće ili arbitar pojedinac može odlučiti da se rasprava održi i u nekom drugom mestu.

(3) Rasprave su nejavne, ako se stranke nisu drugačije sporazumele.

(4) Stranke prisustvuju raspravi lično ili preko ovlašćenog punomoćnika, koji može biti domaći ili strani državljanin.

(5) Strankama mogu na raspravi pomagati njihovi savetnici.

(6) Ako jedna ili obe stranke, iako uredno pozvane, ne dođu na usmenu raspravu, arbitri, pošto utvrde da su stranke uredno pozvane na usmenu raspravu i da nemaju opravdanih razloga za svoje odsustvo, mogu pristupiti raspravljanju spora kao da su stranke prisutne.

(7) Arbitar pojedinac ili arbitražno veće će, uz prethodnu konsultaciju sa strankama, odlučiti o načinu vođenja zapisnika i beleženja usmene rasprave, ako je njeno održavanje predviđeno.

(1) Stranke mogu sporazumno odrediti jezik ili jezike koji će se koristiti u arbitražnom postupku. Ako se stranke nisu o tome sporazumele, jezik ili jezike arbitražnog postupka odrediće arbitar pojedinac ili arbitražno veće, uzimajući u obzir sve okolnosti spornog slučaja, a naročito jezik arbitražnog sporazuma.

(2) Jezik arbitražnog postupka važiće za sve pisane izjave stranaka, za usmenu raspravu, za odluke i zaključke, osim ako se stranke drugačije ne sporazumeju. Uz sve pisane dokaze, ukoliko su sačinjeni na nekom drugom jeziku, prilaže se i prevod na jezik postupka.

(3) Prepiska Sekretarijata sa strankom koju ne zastupa domaće lice i sa arbitrom-strancem, koji očigledno ne vladaju srpskim jezikom, vodi se na srpskom uz prevod na engleski jezik.

(1) Arbitri odlučuju o izvođenju dokaza po predlozima stranaka ili po svojoj inicijativi. Oni mogu narediti izvođenje dokaza u toku celog postupka.

(2) Arbitri cene dokaznu snagu izvedenih dokaza po slobodnom uverenju.

(3) Stranke su dužne sarađivati u izvođenju dokaza i izvršavati sve mere koje se od njih u tom cilju zahtevaju.

(1) U dokaznom postupku dokazivanje se može izvesti saslušanjem svedoka, stranaka i veštačenjem. O potrebi saslušanja pojedinih svedoka, stranaka i veštaka odlučuje arbitražno veće ili arbitar pojedinac.

(2) Arbitri mogu naložiti strankama da dovedu svedoke, a isto tako mogu svedocima neposredno uputiti poziv.

(3) Ako arbitražno veće ne odluči drukčije, stranke mogu da dostave pismene izjave svedoka.

(4) Saslušanje svedoka i veštaka vrši se, po pravilu, pred arbitražnim većem odnosno arbitrom pojedincem.

(5) Stranke mogu u postupku da dostave veštačenje veštaka koje su same angažovale. Arbitražno veće može naložiti veštacima koje su stranke angažovale da podnesu zajednički nalaz i mišljenje u kome će izdvojiti pitanja oko kojih se ne slažu i može odrediti zajedničko saslušavanje takvih veštaka.

(6) Po predlogu stranaka ili ako to nađe za shodno, veštaka može odrediti i arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac koji u tom slučaju određuju predmet veštačenja.

(7) Na izuzeće veštaka primenjuju se odredbe ovog pravilnika o izuzeću arbitara.

(8) Arbitri mogu zatražiti od redovnih sudova da izvedu pojedine dokaze koje sami nisu u mogućnosti da izvedu.

(1) U toku postupka arbitražno veće ili arbitar pojedinac može da donosi zaključke o upravljanju arbitražnim postupkom koje smatra potrebnim, kao što su: polaganje predujma na ime troškova za veštake i svedoke, obezbeđenje dokaza, rokovi, spajanje predmeta i ostale potrebne zaključke.

(2) Arbitražno veće može ovlastiti predsednika veća da sam donosi zaključke.

(3) Ako stranka, koja je predložila dokaze, ne položi predujam, neće se pristupiti izvođenju dokaza.

Lice koje ima pravni interes da učestvuje u arbitražnom sporu može se pridružiti jednoj od stranaka samo uz saglasnost obe stranke, pod uslovima i na način koje odredi arbitražno veće ili arbitar pojedinac.

(1) Ako se stranke nisu drukčije sporazumele, arbitražno veće ili arbitar pojedinac može, na predlog jedne stranke, odrediti privremenu meru koju smatra potrebnom s obzirom na predmet spora, a može istovremeno da odredi da ta stranka položi odgovarajuće obezbeđenje.

(2) Arbitražno veće ili arbitar pojedinac može odrediti privremenu meru po pravilu tek pošto protivnoj stranci omogući da se izjasni o predlogu za njeno određivanje.

(3) Arbitražno veće ili arbitar pojedinac može odrediti privremenu meru i pre nego što je protivnoj stranci bilo omogućeno da se izjasni o predlogu pod uslovom da stranka koja traži njeno određivanje učini verovatnim da je to nužno radi efekta privremene mere. Čim to po prirodi stvari bude moguće, arbitražno veće ili arbitar pojedinac su dužni da omoguće protivnoj stranci da se izjasni o privremenoj meri, nakon čega preispituju donetu odluku o privremenoj meri.

(4) Privremena mera se određuje u formi arbitražne odluke.

(1) Arbitražni postupak će se, po pravilu okončati u roku od šest meseci od dana konstituisanja arbitražnog veća ili imenovanja arbitra pojedinca.

(2) Izuzetno od odredbe iz stava 1. ovog člana arbitražno veće ili arbitar pojedinac može da odluči, uz prethodnu saglasnost predsednika, da se arbitražni postupak produži i nakon isteka ovog roka ako potrebe pribavljanja dokaza to nalažu, ako stranke to predlože ili iz drugih opravdanih razloga.

(1) Na postupak pred Arbitražom primenjuju se odredbe ovog pravilnika i odredbe sporazuma o arbitraži.

(2) Ako Pravilnik ne sadrži odredbu koja se odnosi na pitanje koje se postavlja, stranke, a ukoliko one to ne učine, arbitražno veće odnosno arbitar pojedinac mogu da odrede pravila koja smatraju celishodnim, u granicama imperativnih odredaba Zakona o arbitraži Republike Srbije.

(1) Stranke mogu ugovoriti da se na vođenje spora pred Arbitražom primenjuju "Arbitražna pravila Komisije Ujedinjenih nacija za međunarodno trgovinsko pravo (UNCITRAL) pred Stalnom arbitražom pri Privrednoj komori Srbije" ako se radi o međunarodnoj arbitraži.

(2) Ako u "Arbitražnim pravilima Komisije Ujedinjenih nacija za međunarodno trgovinsko pravo (UNCITRAL) pred Stalnom arbitražom pri Privrednoj komori Srbije" ne postoje odgovarajuće odredbe, primenjuju se odredbe ovog pravilnika.

(1) Arbitražni postupak okončava se donošenjem konačne arbitražne odluke ili zaključkom arbitražnog veća odnosno arbitra pojedinca o obustavljanju postupka koji se donosi u skladu sa odredbama iz stava 2. ovog člana.

(2) Arbitražno veće ili arbitar pojedinac donosi zaključak o obustavljanju arbitražnog postupka:

(a) kada tužilac ne podnese tužbu u skladu sa ovim pravilnikom;

(b) kada tužilac povuče tužbu, osim ako se tuženi tome ne usprotivi, a arbitražno veće odnosno arbitar pojedinac oceni da tuženi ima opravdan interes da se donese konačna arbitražna odluka u sporu;

(c) kada se stranke sporazumeju o obustavi postupka;

(d) kada arbitražno veće odnosno arbitar pojedinac utvrdi da je nastavak arbitražnog postupka iz bilo kog drugog razloga postao nepotreban ili nemoguć.

(1) Arbitražno veće i arbitar pojedinac, ako je arbitraža sa međunarodnim elementom, donose odluku primenom prava ili pravnih pravila koje su stranke odredile kao materijalno pravo merodavno za njihov ugovorni odnos.

(2) Ako stranke to nisu odredile, arbitražno veće ili arbitar pojedinac odrediće pravo ili pravna pravila na koje upućuju kolizione norme čiju primenu arbitražno veće, ili arbitar pojedinac smatra najprikladnijim u tom slučaju.

(3) U svim slučajevima arbitražno veće ili arbitar pojedinac donosi odluku u skladu sa odredbama ugovora i uzima u obzir trgovinske običaje koji se mogu primeniti na taj posao.

(4) Odluka se može doneti isključivo po načelu pravičnosti samo ako su stranke izričito dale takvo ovlašćenje arbitražnom veću ili arbitru pojedincu.

(1) Arbitražno veće ili arbitar pojedinac može u toku arbitražnog postupka da donese međuodluku i delimičnu odluku. Konačna odluka donosi se kada je arbitražni postupak završen.

(2) Odluka treba da bude činjenično i pravno obrazložena i formulisana tako da može da bude izvršena u zemljama u kojima se očekuje da će biti traženo njeno izvršenje.

(3) Kada odluku donosi arbitražno veće, odluka se donosi jednoglasno ili većinom glasova posle većanja u kome moraju da učestvuju svi arbitri, osim ako se stranke nisu drugačije sporazumele. Odluka se donosi na nejavnoj sednici, kojoj prisustvuju samo arbitri. Prilikom glasanja o odluci, predsednik veća to čini poslednji. O većanju i glasanju se sačinjava zapisnik, koji potpisuju svi arbitri.

(4) Konačna odluka donosi se u roku od 30 dana od dana poslednje održane nejavne sednice arbitražnog veća.

(1) Ako se stranke poravnaju pred arbitražnim većem odnosno pred arbitrom pojedincem, poravnanje se unosi u zapisnik koji potpisuju pored arbitara i stranke, i konstatuje se u vidu odluke, bez posebnog obrazloženja.

(2) Poravnanje je zaključeno kad stranke posle pročitanog zapisnika o poravnanju potpišu zapisnik.

(3) Zaključeno poravnanje ima snagu arbitražne odluke.

(1) Pisano izrađena odluka ima uvod, izreku i obrazloženje:

(a) uvod odluke sadrži naziv Arbitraže, ime i prezime predsednika i članova veća, odnosno arbitra pojedinca, poslovno ime ili ime i prezime, zanimanje i sedište odnosno prebivalište stranaka, njihovih zastupnika ili punomoćnika, kratko označenje predmeta spora i datum i mesto donošenja odluke;

(b) izreka sadrži odluku o usvajanju ili odbijanju pojedinih zahteva koji se tiču predmeta spora kao i odluku o troškovima;

(c) obrazloženje sadrži zahteve stranaka, hronologiju spora, stavove i relevantne navode stranaka o razmatranim činjeničnim i pravnim pitanjima, dokaze koji su podneti i izvedeni, pravo i pravila koji su primenjeni i razloge zbog kojih je odlučeno u izreci.

(2) Odluka ne mora biti činjenično i pravno obrazložena ako su stranke izjavile da to ne traže.

(3) Odluka se može objaviti u celosti samo uz pristanak stranaka. Po ovlašćenju Predsednika, odluka se može objaviti u stručnim i naučnim glasilima, bez navođenja imena stranaka i podataka koji mogu biti štetni po interese stranaka.

(1) Predsedništvo Arbitraže razmatra odluku pre njenog potpisivanja. Ono može ukazati arbitražnom veću, odnosno arbitru pojedincu na formalne nedostatke arbitražne odluke i na arbitražnu praksu po pojedinim pravnim pitanjima.

(2) Predsedništvo Arbitraže može skrenuti pažnju arbitražnom veću, odnosno arbitru pojedincu ako smatra da postoje određeni razlozi zbog kojih bi arbitražna odluka mogla biti poništena, odnosno ne bi mogla biti izvršena.

(3) Pisani izveštaj o donetoj odluci sačiniće, ako je to potrebno, predsednik arbitraže ili član Predsedništva koga odredi predsednik.

(1) Izvornik odluke i sve prepise potpisuju svi članovi arbitražnog veća, odnosno arbitar pojedinac.

(2) Odluku o usvajanju prigovora nenadležnosti potpisuju svi članovi arbitražnog veća.

(3) Odluka je punovažna i kada jedan arbitar uskrati da potpiše dostavljenu mu odluku, ako je odluku potpisala većina članova arbitražnog veća i na odluci utvrdila uskraćivanje potpisa, sa svojim potpisima.

(4) Arbitar koji je uskratio potpis može u razumnom roku, a naročito pre razmatranja odluke od strane Predsedništva, da dostavi svoje pisano izdvojeno mišljenje, koje se priključuje spisima i stavlja na uvid strankama.

(5) Sekretarijat Arbitraže dostavlja strankama prepise odluke koji su potpisani od strane arbitara, odnosno arbitra pojedinca.

(6) Stranke mogu dobiti naknadne prepise odluke, overene od sekretara Arbitraže, ali se takvi prepisi ne mogu izdavati trećim licima.

(1) Stranke mogu da traže da arbitražno veće ili arbitar pojedinac ispravi u odluci računske, tipografske i druge greške u pisanju ili bilo koje slične greške ili da izvrši tumačenje te odluke. Arbitražno veće ili arbitar pojedinac može po svojoj inicijativi vršiti takve ispravke.

(2) Svaka stranka može da traži da arbitražno veće ili arbitar pojedinac donese dopunsku odluku o zahtevima iznetim u arbitražnom postupku o kojima nije odlučeno u arbitražnoj odluci.

(3) Zahteve iz st. 1. i 2. ovog člana stranka mora da podnese najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema odluke.

(4) Ispravke, tumačenja i dopune odluke se vrše u pisanom obliku shodno odredbama člana 48. ovog pravilnika.

(5) Odluka o ispravkama, tumačenjima i dopunama je sastavni deo odluke na koju se odnosi.

(1) Klauzulu izvršnosti odluke stavlja Sekretarijat Arbitraže.

(2) Klauzula izvršnosti daje se najranije po proteku roka od osam dana od isteka roka za zahtevanje ispravke odluke u slučaju odsustva takvog zahteva, a u drugim slučajevima najranije po proteku roka od osam dana od dana prijema ispravke odluke.

(1) Arbitražna odluka je konačna i protiv nje nema mesta žalbi. Ona ima snagu pravnosnažne presude redovnog suda.

(2) Prihvatanjem nadležnosti Arbitraže, stranke se obavezuju da će njenu odluku izvršiti.

(1) Tužilac je dužan da u celosti uplati iznos arbitražnih troškova, uključujući naknade za rad arbitara i administrativne troškove Arbitraže koje, u skladu sa vrednošću tužbenog zahteva, određuje Predsednik Arbitraže u granicama utvrđenim Tarifom arbitražnih troškova koju utvrđuje Komisija za finansijska pitanja Skupštine Privredne komore Srbije. Tuženi je dužan da na isti način postupi u pogledu protivtužbe ili prigovora kompenzacije.

(2) Ako u postupku učestvuje više lica na jednoj strani, za svako dodatno lice obračunava se uvećanje administrativnih troškova Arbitraže za 10% i uvećanje iznosa naknade za rad arbitara za 10%.

(3) Prilikom podnošenja zahteva za arbitražu ili tužbe, protivtužbe ili prigovora kompenzacije stranka u pitanju dužna je da položi Sekretarijatu Arbitraže 200,00 EUR na ime registracionih troškova.

(4) Ako se u toku daljeg postupka pokaže da je prvobitno određen iznos nedovoljan za pokriće troškova arbitraže, predsednik Arbitraže će odlučiti o naknadnim iznosima, koji treba da budu položeni u skladu sa tarifom troškova.

(5) Ako stranka u roku od dva meseca od kada je pozvana ne uplati troškove, smatraće se da je njen zahtev povučen.

(1) Za troškove puta i boravka, arbitru koji stanuje van mesta održavanja arbitraže, pripada naknada, koja pada na teret stranaka.

(2) Domaćem arbitru ova naknada se određuje po važećim propisima.

(3) Za putne i ostale troškove stranog arbitra, stranka koja ga je izabrala ili za koju je tog arbitra imenovao predsednik, uplaćuje paušalni iznos i snosi ih u celini, prema konačnom obračunu koji vrši Sekretarijat Arbitraže.

(4) Ako je za arbitra pojedinca ili predsednika arbitražnog veća imenovan strani državljanin, svaka stranka uplaćuje po polovinu određenog paušalnog iznosa na ime putnih i ostalih troškova stranog arbitra, i snosi ih u istom odnosu prema konačnom obračunu koji vrši Sekretarijat Arbitraže.

(5) Troškove prevođenja isprava i dokaza, usmenih rasprava i nejavnih sednica arbitru koji ne vlada jezikom postupka snosi stranka koja ga je imenovala.

(1) Za izdatke u vezi sa vršenjem pojedinih procesnih radnji (troškovi svedoka, veštačenje, stenografske beleške, ročišta van sedišta Arbitraže i sl.) odgovarajući iznos polaže unapred stranka koja podnosi predlog.

(2) Stranke su dužne da snose sve dodatne troškove vezane za prevođenje isprava, dokaza i usmenih rasprava i nejavnih sednica na jezik postupka.

(3) Iznos koji treba položiti određuje zaključkom arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac.

(4) Za izdatke prouzrokovane procesnim radnjama koje je naredilo arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac po svojoj inicijativi, zaključkom veća odnosno arbitra pojedinca određuje se koja će stranka položiti potreban iznos.

(1) Ako arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac održi raspravu van stalnog sedišta Arbitraže, predsednik određuje naknadni iznos iz koga će se pokriti troškovi održavanja tog ročišta.

(2) Ako se ročište van stalnog sedišta Arbitraže održi po predlogu jedne stranke, naknadni iznos polaže stranka koja je predlog učinila. Ako se ročište održi po zajedničkom sporazumu stranaka, svaka stranka polaže polovinu naknadnog iznosa.

(1) Ako tužilac povuče tužbu, deo uplaćenih sredstava iz člana 54. vratiće mu se:

(a) pre obrazovanja arbitražnog veća, odnosno imenovanja arbitra pojedinca - 50%;

(b) pre zakazane usmene rasprave - 40%;

(c) po zakazanoj, a pre održane usmene rasprave - 15%.

(2) Po održanoj usmenoj raspravi ili po donetoj odluci arbitražnog veća ili arbitra pojedinca da se rasprava ne održava, navedena sredstva se ne vraćaju.

(3) Sredstva uplaćena na ime registracionih troškova Arbitraže, ne vraćaju se.

(1) Tarife administrativnih troškova Arbitraže, naknada za rad arbitara kao i naknada predsedniku, potpredsednicima i članovima Predsedništva Arbitraže u širem sastavu, određuju se odlukom koju donosi Komisija za finansijska pitanja Skupštine Privredne komore Srbije.

(2) Posle donete odluke, zaključenog poravnanja ili obustavljanja postupka, Predsednik Arbitraže utvrđuje iznos naknade arbitrima, u skladu sa odlukom navedenom u stavu 1. ovog člana.

(3) Bruto iznos naknada za rad članova arbitražnog veća određuje se tako što predsedniku pripada 40%, a svakom koarbitru pripada 30% od iznosa utvrđenog od strane Predsednika Arbitraže, primenom Tarife naknada za rad arbitara.

(4) Stranom arbitru naknada pripada u stranoj valuti.

(5) Predsednik Arbitraže u skladu sa odlukom iz stava 1. ovog člana određuje naknade učesnicima sednica Predsedništava u širem i užem sastavu.

Posebna pravila o ubrzanom arbitražnom postupku primenjuju se:

(a) u sporovima čija vrednost predmeta spora ne prelazi 50.000 evra ili dinarsku protivvrednost od 50.000 evra ako se stranke nisu drukčije sporazumele.

(b) u sporovima čija vrednost predmeta spora prelazi 50.000 evra ili dinarsku protivvrednost od 50.000 evra ako su se stranke sporazumele da će se postupak sprovesti prema posebnim pravilima o ubrzanom arbitražnom postupku.

(c) na pitanja koja nisu posebno uređena odredbama o ubrzanom arbitražnom postupku, primenjuju se ostale odredbe ovog pravilnika.

(1) Ubrzani arbitražni postupak sprovodi arbitar pojedinac.

(2) Stranke imenuju arbitra pojedinca u roku od 15 dana od poziva Sekretarijata. Ako arbitar pojedinac nije imenovan u tom roku, imenuje ga predsednik u roku od osam dana.

(1) Tuženi može odgovoriti na tužbu u roku od 15 dana. Protivtužba i prigovor prebijanja mogu se podneti samo uz odgovor na tužbu a izuzetno i kasnije ako se o tome saglase protivna stranka i arbitar pojedinac.

(2) Odgovor na tužbu sa prilozima dostavlja se tužiocu koji se o njemu može izjasniti podneskom sa prilozima u daljem roku od 15 dana od dostavljanja. Tuženi se može izjasniti na ovaj podnesak tužioca u roku od 15 dana uz podnošenje svih dokaza za koje smatra da su važni za rešavanje ovog spora. Posle isteka ovih rokova stranke ne mogu iznositi nove činjenice i predlagati nove dokaze osim ako se sa tim ne složi protivna stranka i arbitar pojedinac. Izuzetno, ako oceni da je to potrebno radi donošenja zakonite odluke, arbitar pojedinac može dopustiti iznošenje novih činjenica i predlaganje novih dokaza i kada se protivna stranka tome protivi.

(1) Po pravilu održava se samo jedna usmena rasprava.

(2) Ako arbitar pojedinac utvrdi da su pisani podnesci i dokazi dovoljni za donošenje odluke i bez usmene rasprave, o tome obaveštava stranke koje su dužne da se u roku od osam dana od prijema ovog saopštenja izjasne da li zahtevaju održavanje usmene rasprave. Ako nijedna stranka u ovom roku ne zahteva održavanje usmene rasprave arbitar pojedinac donosi odluku bez rasprave, na osnovu podnetih dokaza.

(3) Po završenoj usmenoj raspravi stranke više ne mogu podnositi pisane dokaze.

(1) Arbitar pojedinac donosi arbitražnu odluku u roku od 15 dana od održane usmene rasprave ili u roku od 15 dana od kada su ispunjeni uslovi za njeno donošenje bez održane usmene rasprave.

(2) Arbitar pojedinac navodi rezime razloga na kojima se zasniva arbitražna odluka, osim ako su se stranke sporazumele da razloge ne treba navoditi.

Odluka Skupštine Privredne komore Srbije o izboru predsednika, potpredsednika i članova Predsedništva u širem sastavu Spoljnotrgovinske arbitraže pri Privrednoj komori Srbije od 30. decembra 2013. godine, ostaje na snazi do isteka mandata na koji su izabrani.

(1) Ovaj pravilnik se primenjuje na sve postupke pokrenute posle njegovog stupanja na snagu.

(2) Smatra se da su stranke koje su ugovorile nadležnost Spoljnotrgovinske arbitraže pri Privrednoj komori Srbije ili nadležnost Stalnog izbranog suda pri Privrednoj komori Srbije ugovorile nadležnost ove Arbitraže.

(3) Obe stranke saglasno imaju pravo da zahtevaju da se u sporu primeni Pravilnik koji je bio na snazi na dan zaključenja ugovora o arbitraži.

Postupci koji su danom stupanja na snagu ovog pravilnika započeti pred Spoljnotrgovinskom arbitražom pri Privrednoj komori Srbije i Stalnim izbranim sudom pri Privrednoj komori Srbije nastavljaju se pred Arbitražom prema pravilima koja su važila na dan pokretanja spora.

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o Spoljnotrgovinskoj arbitraži pri Privrednoj komori Srbije („Službeni glasnik RS", broj 2/14) i Pravilnik o Stalnom izbranom sudu pri Privrednoj komori Srbije („Službeni glasnik RS", br. 28/11,60/12 i 98/12).

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije".

(1) Kada je u pitanju međunarodno posredovanje a u slučajevima u kojima Arbitraža može biti nadležna za rešavanje sporova, svaka stranka, bez obzira da li je ugovorena nadležnost Arbitraže, može se obratiti Arbitraži za posredovanje prema odredbama ovog Pravilnika.

(2) Međunarodno posredovanje je posredovanje u spornim odnosima sa stranim elementom:

a) ako stranke u vreme postizanja saglasnosti o posredovanju imaju prebivalište ili poslovno sedište u različitim državama;

b) ako država u kojoj stranke imaju prebivalište ili poslovno sedište nije država u kojoj treba da se izvrši bitan deo obaveza iz poslovnog odnosa, odnosno država sa kojom je predmet spora najuže povezan.

(3) Postupak posredovanja nezavisan je od arbitražnog postupka, a ako postupak posredovanja ne uspe, ništa što je u toku postupka učinjeno ili izjavljeno usmeno ili pismeno, ne obavezuje stranke.

(4) Pristanak na postupak posredovanja ne znači pristanak na nadležnost Arbitraže u slučaju neuspeha posredovanja.

(1) Predlog za pokretanje postupka posredovanja podnosi se pismeno Sekretarijatu Arbitraže.

(2) Predlog može podneti jedna stranka sama ili obe zajedno. U predlogu će se naznačiti predmet spora, odnos iz koga je spor proistekao i relevantne činjenice.

(3) Prilikom podnošenja predloga za pokretanje postupka posredovanja stranka u pitanju dužna je da položi Sekretarijatu Arbitraže 200,00 evra na ime registracionih troškova. Ako predlog podnose obe stranke zajedno, svaka od njih je dužna da uplati polovinu navedenog iznosa.

(4) Zajedničkim podnošenjem predloga ili podnošenjem predloga od jedne stranke i njegovim prihvatanjem od druge stranke smatra se da su stranke prihvatile odredbe Pravilnika u pogledu postupka posredovanja.

(5) Svaka stranka može u svako doba odustati od postupka posredovanja, i u tom slučaju snosi sve dotadašnje troškove postupka.

(6) U postupku posredovanja stranke mogu učestvovati lično ili preko uredno ovlašćenog punomoćnika.

(1) Ako je predlog za pokretanje postupka posredovanja podnela jedna stranka, Sekretarijat Arbitraže obaveštava o tome drugu stranku i poziva je da se u određenom roku izjasni da li prihvata taj predlog i ako ga prihvata, da u istom roku pismeno izloži činjenično stanje, podnese sve potrebne dokumente i izloži svoje gledište.

(2) Ako druga stranka u ostavljenom roku ne odgovori ili ne prihvati predlog, Sekretarijat Arbitraže obaveštava predlagača da se postupak posredovanja ne može sprovesti.

(1) Posredovanje vrši posrednik koga zajednički biraju stranke.

(2) Stranke se mogu dogovoriti da posredovanje vrši komisija za posredovanje, koju sačinjavaju po jedan predstavnik koga imenuje svaka stranka, i predsednik komisije koga zajednički imenuju stranke.

(3) Pre početka postupka pred posrednikom, sekretar Arbitraže određuje predujam za troškove postupka posredovanja, koji odgovara umanjenom iznosu iz Tarife arbitražnih troškova, utvrđene u odnosu na vrednost spora. Iznos predujma u jednakim delovima polažu obe stranke. Ako stranke ne polože predujam za postupak posredovanja do početka postupka, sekretar Arbitraže poziva ih da to učine u naknadno određenom roku. Ako u naknadno određenom roku stranke ne polože predujam za postupak posredovanja, smatra se da posredovanje nije uspelo. Sredstva uplaćena na ime registracionih troškova ne vraćaju se.

(4) Ako stranke ne izaberu posrednika, predsednika komisije za posredovanje odnosno svoje predstavnike u komisiji za posredovanje, Sekretarijat Arbitraže poziva ih da to naknadno učine. Ako to ne učine u naknadno ostavljenom roku, posrednike imenuje predsednik.

(5) Stranka može za svog predstavnika izabrati i stranog državljanina. Putne i ostale troškove inostranog posrednika dužna je da snosi stranka koja ga je izabrala.

(6) Stranke se mogu saglasiti da postupak posredovanja izvrši sam predsednik Arbitraže, drugi član Predsedništva u širem sastavu, ili posrednik koga imenuje predsednik.

(1) Posrednik sprovodi postupak posredovanja na način koji u dogovoru sa strankama smatra celishodnim, pružajući strankama pomoć u cilju iznalaženja obostrano prihvatljivih rešenja. Ukoliko su stranke saglasne posrednik može strankama da predloži rešenje spora. U svakom slučaju on može organizovati zajedničke sastanke sa strankama ili sastanke sa svakom strankom posebno.

(2) Rezultati postupka posredovanja konstatuju se u zapisniku, koji potpisuje posrednik i stranke.

(3) Iznos troškova postupka posredovanja utvrđuje sekretar Arbitraže prema vrednosti spora, na osnovu umanjenog iznosa iz Tarife arbitražnih troškova. Raspodelu troškova postupka posredovanja vrši posrednik ako se stranke nisu sporazumele o svom učestvovanju u troškovima, što se konstatuje u zapisniku.

(4) Poravnanje je zaključeno kada stranke posle pročitanog zapisnika u kome je konstatovano da su se poravnale, taj zapisnik potpišu. Ovako postignuto poravnanje nema snagu pravosnažne odluke Arbitraže, nego snagu poravnanja postignutog van arbitraže.

(5) Posrednik, odnosno članovi komisije za posredovanje, ne mogu biti imenovani za arbitra niti učestvovati u raspravi u kojoj se spor po kome nije postignuto poravnanje rešava pred Arbitražom.

(6) Ako su stranke odsutne, dostavlja im se poravnanje radi potpisa sa upozorenjem da će se smatrati da posredovanje nije uspelo ako ga u roku od sedam dana od prijema poravnanja ne vrate potpisano Sekretarijatu Arbitraže.

(7) Ako to stranke saglasno predlože, može se poravnanje postignuto u postupku posredovanja konstatovati u formi arbitražne odluke.